Author name: Šri Činmoj

Molitva i meditacija su kao glava i pismo istog novčića. Obe su krajnje efikasne. Kad se molim, ja govorim, a Bog sluša. Kad meditiram, Bog govori, a ja slušam. Kad se molimo, mi idemo naviše ka Bogu, kad meditiramo, Bog silazi naniže ka nama. U krajnjem rezultatu, to je isto. Moramo, međutim, da znamo da kad se molimo osećamo da smo kao pojedinci odvojeni od Boga. Mi osećamo da je On na jednom, a mi na sasvim drugom mestu. Gledamo naviše prema Njemu i plačemo za Njim, ali ne znamo kada će i u kojoj meri Bog ispuniti naše molitve. Meditacija kaže: „Bog nije ni gluv ni slep! On zna šta treba da učini da bi ispunio Sebe u meni i pomoću mene. Hajde da ostanem u duševnoj tišini.“ Najvišu molitvu izgovorio je Hrist Spasitelj: „Neka bude Volja Tvoja.“ Ta molitva je, takođe, početak meditacije. Tamo gde molitva završava svoje putovanje, počinje meditacija.

Jedino davanjem sebe, a ne zahtevanjem, možemo da u životu steknemo više radosti nego napetosti. Kada se javi napetost, to je zato što želimo da nešto bude urađeno na naš način, dok drugi žele da to učine na njihov način. Napetost počinje u umu, zato što mi vidimo svetlost na jedan način, a drugi je vide na neki drugi način. Zato tu nema mira, nema ravnoteže, postoji samo napetost.

Svaki pojedini tragalac iznutra mora da se bori da prevaziđe svoje unutrašnje neprijatelje: strah, sumnju, ograničenja i tome slično. Ovde smo svi mi tragaoci na suncem obasjanom putu, na putu vere: vere u duhovni život i vere u naše postojanje ovde na zemlji. Mi verujemo da će ono što je danas nespoznatljivo sutra postati nepoznato, a prekosutra poznato. Samo zato što nam je danas nešto nespoznatljivo, ne možemo da kažemo da će to zauvek da ostane nespoznatljivo. Ne, vidimo da u domenu unutrašnjeg života postoji određena viša Sila koju ne samo da ćemo jednog dana spoznati nego ćemo to i postati. U ovom trenutku osećamo da u nama nema ni tračka svetlosti ili mudrosti. Ali, treba da znamo da smo potekli od Svetlosti i Blaženstva u unutrašnjim svetovima, da putujemo ka uzvišenijoj Svetlosti i Blaženstvu i da ćemo na završetku našeg putovanja da se vratimo u Svetlost i Blaženstvo.

Naša duša je svetlost. Međutim, zemaljska atmosfera nije težeća. Kada se neko rodi, prvo što vidi svuda oko sebe je neznanje i iluzija. Na najvišem nivou, svi smo mi savršeni, ali sada, na materijalnom nivou, mi doživljavamo igru neznanja. Kad meditiramo, mi donekle podižemo nivo naše svesti i penjemo se na stotine milja iznad postelje od trnja. Ipak, ako se zadržimo jedino tamo gde nas odvede naša meditacija, iznad trnja, i ako vapimo za savršenstvom, naš vapaj će biti ispunjen samo delimično. Tada ne dobijamo najslađe voće. Bog je u svemu. Moramo da Ga ostvarimo i na materijalnom nivou.

Draga braćo i sestre, dragi tragaoci za Transcendentalnom Istinom, hteo bih da održim predavanje o duhovnosti. Duhovnost je veoma široka tema, kao što svi vi znate. Možemo da o toj temi govorimo satima i satima, danima i mesecima, ali čak ni tad nećemo biti stvarno zadovoljni. Ali, ako budemo mogli da meditiramo posvećeno i duševno makar i samo pet kratkih minuta, duboko u svom srcu osetićemo ogromno zadovoljstvo.