Jedino davanjem sebe, a ne zahtevanjem, možemo da u životu steknemo više radosti nego napetosti. Kada se javi napetost, to je zato što želimo da nešto bude urađeno na naš način, dok drugi žele da to učine na njihov način. Napetost počinje u umu, zato što mi vidimo svetlost na jedan način, a drugi je vide na neki drugi način. Zato tu nema mira, nema ravnoteže, postoji samo napetost.
Napetost takođe nastaje i kada želimo da za tren oka uradimo nešto za šta su potrebna dva sata ili dva dana. Moramo da znamo da Bog o tome nije razmišljao na taj način. Bog želi da potrošimo dva sata ili dva dana da bismo to postigli. Ako smo u stanju da mislimo na Božiji Čas, a ne na svoj sopstveni, to će nam doneti radost. Napetost nestaje iz našeg uma kada ovladamo veštinom predaje Božijoj Volji.
Moramo da znamo da Bog ne deluje samo kroz nas, već i kroz druge. Bog takođe deluje i kroz naše takozvane neprijatelje. Ali, oni nisu naši pravi neprijatelji. Naši pravi neprijatelji su naša sumnja, strah, uznemirenost i zabrinutost.
Kada više ne budemo vapili za usavršavanjem drugih, već jedino za usavršavanjem svog sopstvenog života, bićemo radosni. Takođe, kada ne budemo ništa očekivali ni od koga drugog, već kada sve budemo očekivali jedino od Boga, steći ćemo radost. Kada budemo mogli da osetimo da nismo neophodni, da svet može savršeno dobro da ide dalje i bez nas, imaćemo radost. To je način na koji u svom životu možemo da steknemo obilje radosti.
