Mi smo tačni prototipovi sveta. Mi smo kao mikrokosmos, a svet je makrokosmos. Svetac uvek vidi sve na svetu, čak i najvećeg lopova, kao sveca. Slično tome, lopov će videti čak i najvećeg sveca kao lopova. Mi prosuđujemo druge u skladu sa svojim merilima, u skladu sa sopstvenom spoznajom.
– Predavanja koja je Šri Činmoj održao na evropskim univerzitetima tokom svoje turneje po Evropi, 1970. godine –
Našem svetu je potreban mir, radost, blaženstvo, sklad i razumevanje. Mi osećamo da na ovom svetu nema svetlosti, nema istine, nema božanstvenosti, ničeg sličnog. Sve božanske osobine, svi aspekti Gospoda Svevišnjeg su na nebesima, na visokom plavom nebu, a ne ovde. Tako mi osećamo.
– deo 4-
– Predavanja koja je Šri Činmoj održao na univerzitetima u 50 američkih država u kojima govori o raznim temama koje se tiču duhovnih tema kao što su oslobođenje, preobražaj, intuicija, lepota, filozofija, joga…
Kada pristupimo stvarnosti našom zemaljski ograničenom svešću, mi osećamo da stvarnost uopšte nije praktična. Ali, kada pristupimo stvarnosti našom nebeski slobodnom svešću, uviđamo da je stvarnost uvek praktična….
„Kada u spoljašnjem životu razgovaramo sa ljudima i razmenjujemo ideje, mi stičemo neku vrstu radosti. Ali, to nije prava radost; to je samo jedna vrsta zadovoljstva. Prava radost je nešto veoma snažno, duboko i ispunjujuće. Unutrašnja radost je uvek retka pojava, jer ljudi ne vape za unutrašnjom radošću u svom životu“.
– govori, pitanja i odgovori o disciplini, praksi i tehnici meditacije –
„Mi očekujemo da se nešto desi smesta. Svi mi hoćemo da postanemo Bogoostvarene duše preko noći. To je sjajna ideja, veliki cilj koji svi treba da gajimo; trebalo bi, međutim, da znamo gde zapravo stojimo u ovom trenutku. Ako na samom početku našeg putovanja osećamo da će sutra ili u bliskoj budućnosti za nas osvanuti ostvarenje Boga, grdno se varamo. Moramo ići korak po korak. Ako hoćemo da se upišemo na univerzitet a da nismo išli ni u dečiji vrtić, to je smešno.“
– autobiografske priče –
More svetlosti
(iskustvo u četrnaestoj godini)
Kad god bi mi se ukazala prilika, odlazio sam na obalu večno plavog mora i tu sam sedeo u osami. Ptica moje svesti bi polako počela da igra i uzdiže se ka nebu sve dok se tamo ne izgubi. Tom prilikom je bila noć punog Meseca i dok sam posmatrao beličasto-plavi horizont, video sam samo svetlost, more mile i blažene svetlosti. Sve je bilo preplavljeno beskrajnim Okeanom Svetlosti koji se s mnogo ljubavi poigravao na dragim grebenima.
– Odgovori na pitanja koja su Šri Činmoju postavljali slušaoci nakon niza predavanja na raznim institucijama i univerzitetima –
Pitanje: Kako može čovek, ograničeno ljudsko biće u konačnom, da ostvari Beskonačno u svom životu?
Šri Činmoj: Kad kažemo „čovek“, moramo da znamo na šta mislimo. Da li je to čovek koji je visok metar i sedamdeset ili metar i osamdeset? Taj „čovek“ nije čovek, večita svest. Mi u sebi imamo dve vrste svesti: konačnu i beskonačnu.
Nama je iskreno potrebna svetlost. Ali, ako svetlost ne dođe, moramo biti spremni da čitavu Večnost čekamo na beskrajnu Svetlost koja će preplaviti naše unutrašnje i spoljašnje biće. Laž će odmah osetiti da smo spremni da čekamo milione godina da bismo se okupali u moru Svetlosti i izgubiće interesovanje za nas. Ako Bog tako hoće, On može nam dati sve što želimo odjednom, ali ako On oseća da ovo nije pogodan trenutak, moraćemo da čekamo. Ako tada budemo imali strpljenja, koje je samo po sebi produženi deo svetlosti ili naše svesti, moći ćemo da osetimo da time uvećavamo svetlost koju imamo i onu svetlost koja ulazi u nas. – Šri Činmoj
„Unutrašnji mir nas neprekidno budi za jednu višu, vrhunsku stvarnost. Mir! Narodi koji teže miru više nego bilo čemu drugom su božanski izvrsni. Pojedinac koji teži miru više nego bilo čemu drugom je božanski izvrstan. Narodi i pojedinci koji imaju mir, i unutrašnji i spoljašnji, vrhunski su savršeni.“
– Pitanja i odgovori na koji način možemo da upotrebimo sposobnost svog srca da ublažimo ili prevaziđemo mentalne probleme, kao što su sumnja, strepnja, briga i postignemo osećanje dobrobiti i sreće –
Pitanje: Da li je put srca lakši od puta uma?
Šri Činmoj: Postoje dva puta kojima možeš da kreneš: jedan je mentalni put a drugi je psihički put. Najlakši, najbrži i najubedljiviji put je psihički put, put srca. Kada nešto osetimo, imamo više ubeđenja nego kada vidimo nešto. Kada vidimo nešto svojim očima, ukoliko priđemo toj stvari, ili je pogledamo po drugi put, možda će nam izgledati drugačije. Ali, kada zaista osetimo nešto u u srcu, odmah je tu uverenje. To je zato što nismo u stanju da se poistovetimo sa umom, dok se sa srcem odmah poistovećujemo. Kada majka čuje plač deteta, odmah trči k njemu, jer je postala jedno sa detetom. U duhovnom životu, kada dete, aspirant, plače, Bog odmah dolazi trčeći.
