– autobiografske priče –
More svetlosti
(iskustvo u četrnaestoj godini)
Kad god bi mi se ukazala prilika, odlazio sam na obalu večno plavog mora i tu sam sedeo u osami. Ptica moje svesti bi polako počela da igra i uzdiže se ka nebu sve dok se tamo ne izgubi. Tom prilikom je bila noć punog Meseca i dok sam posmatrao beličasto-plavi horizont, video sam samo svetlost, more mile i blažene svetlosti. Sve je bilo preplavljeno beskrajnim Okeanom Svetlosti koji se s mnogo ljubavi poigravao na dragim grebenima.
Moja konačna svest je tragala za Beskonačnim i Besmrtnim. Ispijao sam Ambroziju i lebdeo po okeanu svetlosti. Izgledalo je da više ne postojim na ovoj zemlji.
Odjednom, ni sam ne znam ni zašto, ni kako, nešto je prekinulo ovaj moj slatki san. Vazduh više nije odisao besmrtnim, medenim blaženstvom jer su na površinu izbile moje sopstvene depresivne misli: „Uzalud, sve je uzalud. Nema nade da se ovde na zemlji stvori božanski svet. To je samo detinji san“…. – Šri Činmoj
Skip to PDF content
