U trenutku kada Bog primeni Svoju Milost na nekog pojedinca, On tom tragaocu nudi Njegov Sopstveni Životni Dah, jer se Bog i Božija Milost nikada ne mogu razdvojiti. Ako osećamo da se približavamo Bogu zahvaljujući Božijoj Milosti, onda krajnje uspešno možemo da primimo Boga.
Božanska Milost se neprestano spušta na nas. Oni koji iskreno teže svesni su Božije Milosti, dok oni koji ne teže drže vrata svojih srca zatvorena. Ako o Bogu mislimo kao o Milosti, osetićemo da Božje beskonačne osobine – Mir, Svetlost i Blaženstvo – već ulaze u nas, neprestano teku u nama i kroz nas i postaju neodvojivi deo našeg unutrašnjeg i spoljašnjeg života. Mi samo treba da dozvolimo tom toku Milosti da nas odnese u Izvor, a to je Bog. Zapravo, pomoću Božije Milosti mi možemo da pođemo Bogu, a ne da, pošavši Bogu, dobijemo Njegovu Milost. Tu postoji tanana razlika. Hajde da mislimo na Božju Milost, koja neprestano teče i hajde da joj dozvolimo da nas odnese Izvoru.
Svaki put kada učinite nešto ili nešto postignete, osetite da je to bezuslovna Milost na delu. Vi možda mislite: „Danas sam ustao rano; zato imam šansu da dobro meditiram“. Ali kako to da ste bili u stanju da ustanete, dok vaši prijatelji još spavaju i hrču? Milost Svevišnjeg je delovala u vama, a vi ste bili u stanju da je primite. To je kao kod oca i deteta u ljudskom svetu. Dete uzme novac i izađe da kupi nešto. Ali, odakle mu novac? Dobija ga od svojih roditelja. Isto tako, odakle vi dobijate inspiraciju za ono što činite? Od Svevišnjeg. Svaki put kada nešto uradite, pripišite sve zasluge za to Bogu, a ne sebi.
Jedino Milost Božanska
Može nam pokazati Lice
Apsoluta.
