Da kažemo nešto o moći filozofije. Moje je čvrsto uverenje da su u ranijim vremenima – pre trideset, pedeset, pa čak i sto godina – ljudi proučavali filozofiju više nego danas. Danas ljudi provode čitav svoj život pokazujući svoju nadmoć: kako da odemo i da bacimo bombu na neku zemlju. Danas ljude filozofija ne inspiriše, više nisu zainteresovani za filozofiju.
Sve što postoji na ovom svetu, kad jednom nastane, i potrajaće. Ali, ponekad neka stvar napreduje samo na nekim mestima. Ranije je bilo grčkih filozofa. I gde je sada grčki duh? Bilo je mnogo filozofa i u doba renesanse. Gde sad možemo naći neki skup takvih besmrtnih filozofa?
Ja stvarno osećam da će filozofija, kao predmet, potrajati, ali pitanje je da li će joj ljudi pridavati istu vrstu značaja kao što su joj pridavali pre sto ili dvesta godina. Danas mi filozofiji ne pridajemo isti značaj. I poezija je doživela istu sudbinu. Nekada su ljudi pridavali veći značaj poeziji. Danas svet pridaje više značaja muzici. Sve vrste muzike su postale važne. Možete da vidite koliko ljudi danas privlači muzika, bilo da se radi o duhovnoj muzici, ili posvećeničkoj muzici, ili klasici, ili rokenrolu. Muzika privlači ljude zato što nam je muzika bliža. Neke vrste muzike stimulišu naš vital. Neke vrste muzike iznose na površinu našu božanstvenost. Ali, što se tiče sredstava koje koristimo da izrazimo svoju božanstvenost, svet muzike je postao važniji od svih drugih načina.
Dakle, filozofija će nastaviti da traje još dvesta ili četristo godina, ali je pitanje, koliko će snage tada imati? To je potpuno drugo pitanje. Filozofija, međutim, neće biti izbrisana iz istorije sveta.
Iz knjige Šri Činmoja: Philosophy: wisdom-chariot of the mind; Šri Činmoj je odgovorio na ovo pitanje 10. januara 1999. tokom svog boravka u Maleziji.
