Hteo sam da vidim da li godine išta utiču na fizičku spremnost. Otkrio sam da je ono što stvara problem samo ljudski um. Ako možemo da prevaziđemo um suprotstavljajući se umu, onda nas fizičko telo sluša. Ali, um nas navodi da se osećamo jako stari.
Ja sad imam 67 godina. Onog trenutka kad upotrebim svoje srce, osećam da imam 20 godina. Zato nastojim da koristim srce kad izvodim ovakva dizanja. Kad koristim svoje srce, osećam jedinstvo sa avionom. Sve mi pomaže i svi mi pomažu kad koristim svoje jedinstvo. Dok, ako bih ostao u umu, uopšte ne bih bio u stanju da dižem velike težine.
Ljudski um je pun podeljenosti na svakom i na svim nivoima. Naš um ceni našu desnu ruku više nego levu ruku, iako su obe nerazdvojni deo našeg tela. Pošto je desna ruka snažnija od leve, naš um više voli desnu ruku.
Ja dižem te velike težine da bih nadahnuo ljude. Vi ste tako ljubazni što ste došli da posmatrate moje dizanje po tako lošem vremenu. Možda ćete ga pomenuti u svojim novinama, ili će se možda pojaviti na vašoj lokalnoj televiziji. Na taj način, mi pokušavamo da proširimo našu inspiraciju.
Kad smo mi, kao ljudi, inspirisani, mi činimo mnoge dobre stvari za sebe, a takođe i za dobro sveta. Ako nismo inspirisani, onda nećemo imati ništa da ponudimo svetu. Možda ćemo čak pokušati da uništimo sebe ili druge. Inspiracija nam može doneti tako mnogo sreće, a ako smo srećni, tad ćemo takođe steći mir. Unutar sreće obitava mir. Ako smo srećni, tad se nećemo svađati i boriti sa drugima. Nećemo im nalaziti mane. Ako ste srećni, bićete ljubazni prema meni, a ja ću biti ljubazan prema nekom drugom, i tako će se to širiti. Ta sreća dolazi od nadahnuća. To je moja jednostavna filozofija.
(Šri Činmoj je odgovorio na ovo pitanje tokom jednog tv-intervjua 26. decembra 1997. u Gvatemali)
