Kako da naučimo sebe da volimo ljudski rod, ne samo kao kolektivnu celinu, nego i specifično, kada su nečije mane i loše osobine tako očigledne?

Kada vidite da su nečije mane i loše osobine tako očigledne, odmah pokušajte da osetite da te mane i loše osobine ne predstavljaju tu osobu u potpunosti. Njeno pravo sopstvo beskrajno je bolje od onoga što sada vidite. Sa druge strane, ako zaista želite da volite čovečanstvo, morate ga voleti onakvo kakvo je sada, ne očekujući da dođe do određenog nivoa.

Ako bi čovečanstvo trebalo da postane savršeno da biste vi mogli da ga prihvatite, onda mu ne bi ni bila potrebna vaša ljubav, naklonost i pažnja. Upravo sada, u njegovom nesavršenom stanju svesti, čovečanstvu treba vaša pomoć. Dajte čovečanstvu bezrezervno makar i najbeznačajniju i najograničeniju pomoć koja vam je na raspolaganju. Ovo je zlatna prilika. Kada jednom propustite ovu priliku, vaša buduća patnja prevazići će vašu trpeljivost.

Doći će dan kada ćete shvatiti da je nesavršenost čovečanstva vaša sopstvena nesavršenost. Vi ste Božija tvorevina, a isto je to i čovečanstvo. Čovečanstvo je samo jedan izraz vašeg univerzalnog srca. Možete i morate voleti čovečanstvo, ne samo kao celinu, već i pojedinačno, ako spoznate činjenicu da sve dok čovečanstvo ne bude osvarilo svoj vrhunski cilj, ni vaše sopstveno božansko savršenstvo neće biti potpuno.

Scroll to Top