Postoji. Kada se molimo, ne sa suzama u očima, već sa suzama našeg srca, ta molitva je daleko najbolja. Ne molitva sa osmehivanjem ili smehom, ne sa samozadovoljnim osećanjem i ne naprosto sa posvećenim osećanjem, ne. U srcu mora da bude gorućih suza. Bog će biti Sudija za bilo šta za šta se molimo.
Najbolja molitva treba da budu u srcu, ne u umu, i ta molitva treba da bude puna suza. Onda će je Bog sigurno uslišiti.
A opet, ako nam Bog ispuni želje, to može da poprimi drugačiji oblik od onoga koji smo zamišljali. Mi nastojimo da nam se molitve ispune na jedan način, ali kada je Bog zadovoljan nama, kada smo Mu ugodili, On može tu istu želju da ispuni na potpuno drugačiji način, na način koji daleko prevazilazi sve što smo zamišljali. Tada osećamo izuzetnu zahvalnost prema Bogu.
Kada se za nešto molimo, mi ne znamo u kom obliku će nam ishod ili rezultat doći. Zato je najbolje da plačemo sa suzama u svom srcu. Takva molitva ubrzava naše ispunjenje.
