Ono što Bog najviše voli u svakoj religiji jeste veliko srce. Neka svaka religija toleriše druge religije. Ako tolerancija postoji, onda neka svaka religija pođe korak dalje i takođe prizna druge religije. Kada jednom prizna druge religije, svaka religija treba da iskreno oseti da su druge religije isto tako dobre i istinite kao i ona sama. Ona treba da oseti da je svaka religija u pravu na svoj način i da su sve religije ravnopravne.
Tolerancija je prvi korak. Ali, u toleranciji uvek postoji osećaj odvojenosti. Ako ja tolerišem vas, onda osećam da sam odvojen od vas. Zato, kad jedna religija oda dužno priznanje drugim religijama i vidi njihovo postojanje kao jedan izraz istine, onda ta religija treba da ode visoko, više, najviše i duboko, dublje, najdublje da bi osetila i uspostavila svoje jedinstvo sa drugim religijama. Tada će ona shvatiti da ne postoji više religija, već samo jedna religija.
Kad neka religija dođe do spoznaje da sve religije formiraju samo jednu, večnu religiju – jedno večno Oko Istine ili jedno večno Srce Istine – tada ta religija postaje savršena.Ta vrsta otkrića i dostignuća je ono što Bog najviše voli u svakoj religiji.
Šri Činmoj je odgovorio na ovo pitanje nakon meditacije održane u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku 31. oktobra 1975.
