Ljudski um ima instinktivnu potrebu da ispolji stvarnost koju otelovljuje što je pre moguće, i otkrio je da je tehnologija najbrži način da ispolji svoju stvarnost. Ljudskom umu je veoma lako da ispolji sebe moćno i dramatično kroz tehnologiju. Na ovom današnjem stepenu razvoja, tehnologija je najbolje sredstvo da prenese poruke uma ili da prenese stvarnost i istinu koju je um već postigao.
Ali, tehnološki napredak nema nikakve veze sa duhovnim napretkom. Za napredak tehnologije i mehanike odgovorni su mentalna, vitalna i fizička svest. A opet, ako biste hteli da poredite napredak duše sa napretkom tehnologije, to se ne može porediti.
Ako nam tehnološka poboljšanja donesu određeni materijalni komfor, ako oko nas stvore dobro okruženje, onda nam ona mogu pomoći u našoj unutrašnjoj potrazi. Ali, ponekad, kad se okolnosti oko nas poboljšaju, naša težnja propadne. Kad je prisutan sav komfor sveta, umesto da meditiramo i molimo se, mi spavamo. Ako tehnologija unese isuviše komfora i uživanja u naš život, ona može biti destruktivna.
Nije potrebno da vodimo asketski život; umeren stepen tehnologije nam može biti od velike pomoći u našem životu prihvatanja. Od tehnologije možemo da uzmemo onoliko pomoći koliko nam je potrebno. Ali, kada se radi o stvarnosti duše, dostignućima duše – kad su u pitanju svetlost, mir i sve duhovne stvari za kojima žudimo – tu tehnologija ne može da uradi ništa. Ma koliko brzo da se razvila i ma koliko da je evoluirala, tehnologija neće pomoći da svetlost duše izađe u prvi plan, ili da dobijemo bilo šta sa viših planova.
Iz knjige Šri Činmoja Simplicity, Sincerity, Purity and Divinity
