U sebi imamo dva bića. Jedno nas ohrabruje: “Idi napred, kreći se dalje! Činiš pravu stvar”. Ono drugo nas obeshrabruje. Govori nam da moramo da postanemo mnogo duhovniji, iskreniji i posvećeniji jer smo sada veoma loši. Nemojte da mislite da je glas koji vas ohrabruje vaš ego. Ne, to je vaša savest, vaše unutrašnje biće, koje vam govori da činite pravu stvar. Kada meditirate, to je kao da majka ohrabruje svoje dete. Dete se trudi da nešto uradi i majka kaže: “Dođi, dete moje, činiš pravu stvar. Ti napreduješ. Kreni dalje, nastavi. Idi onoliko brzo koliko možeš”. Ovo ohrabrenje i inspiracija mogu detetu dati ogroman podsticaj da ide napred.
Ali, postoji još jedno biće u vama koje neprestano čini da se osećate jadno govoreći da sve činite pogrešno; da niste iskreni. Ono uvek ukazuje na nedostatke i nesavršenosti u vašoj prirodi. Nemojte misliti da je ono što to biće govori istina. Ne, ono se jedino trudi da vas obeshrabri omalovažavajući vaše napore i uništava vaše samopouzdanje, praveći se da je objektivno. Time što vam govori da je to što radite, govorite i osećate pogrešno, ono vam ni na koji način ne pomaže da brže idete ka svom cilju. Ako vam neko govori da ste veoma loši, to vam uopšte ne pomaže. Naprotiv, ako imate makar i malo mogućnosti, to je uništava. Zato osetite da je glas koji vas ohrabruje božansko biće, a da je glas koji vas obeshrabruje nebožansko biće u vama.
Što se tiče nestrpljenja, ako ostanete u svetlosti svoje težnje, nećete biti nestrpljivi. Stalno ćete moći da vidite da se postepeno penjete visoko, više, najviše. Kada duševno meditirate, dobićete takvu radost da će vam samo vaše strpljenje reći: “Pogledaj! Dovelo sam te dovde, tek juče si počeo da se uspinješ a već si dovde stigao!”
