Ta teorija je apsolutno pogrešna. Meditacija ne odbacuje niti odbija bilo šta u životu. Naprotiv, ispravna meditacija privata sve što imamo i sve što jesmo. Meditacija je sveprihvatajuća; ona nam neće reći da izbegavamo društvo niti će nam izazivati negativna osećanja prema bilo čemu. Ona ne traži od nas da odemo na Himalaje. Bog nam je dao telo, vital (životnu energiju), um, srce i dušu zato što On od nas hoće da ispoljimo Njegov San, zato što On hoće da ispuni Sebe u nama i pomoću nas. On nas je stvorio kao Svoju sliku i priliku. Kako onda možemo da pomišljamo da se odreknemo sveta ili da odbacimo bilo koji aspekt života? Ako se danas odreknemo tela, sutra vitala a narednog dana uma, šta će onda ostati?
Uprkos našim manama i manama sveta, mi treba da prihvatimo i sebe i svet. Najpre ćemo nastojati da prosvetlimo sopstvene nedostatke. Potom, zahvaljujući svom osećanju jedinstva sa ostalim svetom, nastojaćemo da prosvetlimo i ispunimo druge.
Šri Činmoj je odgovorio na ovo pitanje, koje mu je postavio jedan od učesnika meditacije posvećene miru održane u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, 5. februara 1982. godine
