Uzroci nasilja su podele koje je prouzrokovao um. Um uvek deli; on stiče ogromno zadovoljstvo deleći stvarnost. Zato što sebe vidi odvojeno od drugih, um uvek želi da ispolji nadmoć nad drugima. U umu je uznemirenost, koja na kraju postaje uništenje. Mnogo pre nego što se nasilje ispolji na fizičkom nivou, ono se odigrava u umu u vidu misli.
Ako poslušamo svoj um kad nam kaže da nekog udarimo, tad um postaje naš gospodar. Ali, unutar nas je uvek nešto što nas podseća da imamo drugog gazdu: srce. Za razliku od uma, srce jedino želi da uspostavi bliskost i jedinstvo sa drugima; ono stiče zadovoljstvo ne u podeli, već u ujedinjenju. Srce nam kaže: „Uništivši nekoga nećeš dobiti ni mrvu radosti, ali voleći tu osobu dobićeš obilnu radost.“ Zato moramo da se molimo i meditiramo u tišini da bismo utišali svoj nemirni um i prosvetlili svoj netežeći um. Ako možemo da preobrazimo um i živimo u srcu, onda ne može biti nasilja.
