U spoljašnjem životu ne možete imati mir ukoliko ga niste najpre uspostavili u svom unutrašnjem životu. Ako rano ujutru, pre nego što izađete iz kuće, zadržite nekoliko božanskih misli, onda će te misli ući u vaš spoljašnji život kao okrepljujuće, ispunjujuće stvarnosti. Ali, one to mogu da urade samo u skladu sa svojom sposobnošću. Ujutru se molite Bogu za mir, a onda dođete u Ujedinjene nacije. Tu ćete možda videti da se neke vaše kolege, koje se nisu molile i meditirale, svađaju i bore. Oni su u nekom drugom svetu.
Možda ćete reći: „Ja sam se molio za mir. Kako to da se moje kolege danas i dalje svađaju zbog nevažnih stvari?“ Trebalo bi, međutim, da znate da je mir koji dobijate iz unutrašnjeg sveta i nudite ga celom svetu nepoželjan; spoljašnji svet ne mari za njega. Svet govori da mu treba mir, ali kada mu date voćku mira, on tu voćku naprosto baci. A opet, da se niste molili za mir, situacija u vašoj kancelariji mogla je biti beskrajno gorra. Vaša molitva je nesumnjivo učinila tu situaciju boljom nego što bi mogla biti.
I još, da je vaša molitva bila intenzivnija i duševnija, onda bi možda metež u vašem odseku mogao da bude manji. A da ste rano ujutru izuzetno moćno meditirali, moć vaše sopstvene molitve i meditacije bi možda potpuno odbila loše sile i nerazumevanje među vašim kolegama.
Sve započinje u unutrašnjem svetu. U unutrašnjem svetu sejemo seme. Ako posejemo seme mira i ljubavi, naravno da će, kad proklija, ono izrasti u drvo mira i ljubavi. Ali, ako ne posejemo seme, kako da dobijemo biljku ili drvo? To nije moguće! Na nesreću, ne molimo se svi za mir. Mi se molimo za radost, ili za svoje lično zadovoljstvo, ili za ispunjenje neke određene želje. Postoji, međutim, jedna želja, ili težnja, koju svi imamo, a to je želja za mirom.
Mir koji pokušavamo da dobijemo u spoljašnjem svetu uopšte nije mir; to je samo privremeni kompromis. Pogledajte samo političku situaciju! Nekoliko meseci ili godina dve strane ostaju u miru. One misle da će, dok se drže nekog spoljašnjeg kompromisa, u potaji ojačati svoje snage. A onda, kad im se ukaže prilika, ili kad ih vitalni impuls na to prisili, počnu se bore. Ali, mir koji iznosimo na površinu iz unutrašnjeg sveta pomoću naše molitve i meditacije je nešto drugo. On je veoma jak, veoma moćan i trajan. Kada imamo takav mir u svom unutrašnjem žiivotu, naš spoljašnji život će se sigurno preobraziti, ma koliko se tome opirao. To je samo pitanje vremena.
Šri Činmoj je odgovorio na ovo pitanje nakon meditacije posvećene miru koju je održao u Ujedinjenim nacijama u Njujorku 26. oktobra 1973. godine.
