U spoljašnjem životu ne možemo imati mir ukoliko ne uspostavimo mir u unutrašnjem životu. Rano ujutro, ako ponesemo nekoliko božanskih misli kad izađemo iz kuće, onda će ove misli ući u spoljašnji život kao stvarnosti koje vrcaju energijom, koje ispunjavaju. Ali one izvršavaju svoje zadatke samo u skladu sa svojim sposobnostima. Mir koji dobijemo iz unutrašnjeg sveta mi nudimo celom svetu. Ali spoljašnji svet ga ne želi, spoljašnji svet za to ne mari. Svet kaže da mu treba mir, ali kad ponudite svetu plod mira, on samo odbaci taj plod.
Ujutro se moliš Bogu za mir i onda dođeš u Ujedinjene nacije. Tu su tvoje kolege, koji se ne mole i ne meditiraju, nego se svađaju i bore. Oni su u drugom svetu. Sada možeš reći: “Ja sam se molio za mir. Kako to da su se danas moje kolege posvađale oko sitnice?” Ali hteo bih da ti kažem: da se nisi molio za mir, bilo bi beskonačno gore. Tvoja molitva je sigurno učinila situaciju boljom nego što je mogla biti. Opet, da je tvoja molitva bila intenzivnija, duševnija, onda bih hteo da kažem da bi metež u tvom odeljenju mogao biti manji. I da si ujutro imao izuzetno moćnu meditaciju, uveravam te da bi moć tvoje vlastite molitve i meditacije u unutrašnjem svetu mogla lako odvratiti loše sile i nerazumevanje među tvojim kolegama.
Sve počinje u unutrašnjem svetu. Unutrašnji svet je mesto gde posejemo seme. Ako posejemo seme mira i ljubavi, naravno da će, kad proklija, iz njega izrasti drvo mira i ljubavi. Ali ako ne posejemo seme, kako da onda imamo biljku ili drvo? To je nemoguće! Nažalost, ne molimo se svi za mir. Molimo se za radost ili za lična zadovoljstva. Naravno, istina je da nam ove stvari trebaju. Danas nam možda treba radost, sutra možda ljubav, a prekosutra nam možda treba ispunjenje određene želje. Ali opet, postoji jedna želja, jedna težnja koju svako ima, a to je želja za mirom.
Mir spoljašnjeg sveta koji pokušavamo da postignemo nije mir, to je samo privremeni kompromis. Vidiš političku situaciju. Na nekoliko meseci ili godina, dve strane budu u miru. One osećaju da će održavanjem spoljašnjeg kompromisa tajno ojačati. I onda, kad dođu u priliku ili kad ih vitalni nagon natera, počnu da se bore. Obe strane čekaju na priliku kad mogu snažnije, najsnažnije, napasti drugu stranu. Ali sa unutrašnjim mirom je drugačija stvar. Mir koji iznesemo na površinu iz unutrašnjeg sveta kroz molitvu i meditaciju je vrlo snažan, vrlo moćan i trajan. Pa kad imamo mir u unutrašnjem životu, spoljašnji život će sigurno biti preobražen. To je samo pitanje vremena.
Na ovo pitanje je Šri Činmoj odgovorio 1975. godine, tokom jednog od redovnih sastanaka posvećenih meditacijama za mir koje je dva puta nedeljno održavao u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
