Možeš biti nesebičniji ako posmatraš situaciju u svetu, posmatrajući ljude koji nisu nesebični i koji jesu nesebični. Ljudi koji nisu nesebični su pohlepni. Pohlepni ljudi nikad ne mogu biti sretni. Ti želiš da postaneš nesebičan zato što želiš da budeš sretan. Ljudi koji nisu nesebični, koji su pohlepni i škrti, uopšte nisu sretni. A opet, ljudi koji su nesebični i požrtvovani su sretni.
To je kao noć i dan, a ti si između. Kad si u noći želiš da zgrabiš i sputaš svet, a kad si u danu želiš da se posvetiš svetu i da služiš svet. Možeš ili otići svom prijatelju noći ili svom prijatelju danu. Kad uđeš u noć, ti se samo boriš i sputavaš, ali u svesti dana ti voliš, pokazuješ saosećanje i uspostavljaš jedinstvo sa drugima. Dakle, treba da vidiš šta se dešava sa onima koji su u danu i sa onima koji su u noći i da onda izabereš. Kad uđeš prostoriju svetlosti, sve je ljubav, požrtvovanje i saosećanje. Kad uđeš u prostoriju tame, sve je kao tuča i borba. Ta vrata su ti takođe otvorena. Ti si taj koji mora da izabere. Uđi u prostoriju nesebičnosti i ne ulazi u onu drugu prostoriju.
Na ovo pitanje je Šri Činmoj odgovorio 1975. godine, tokom jednog od redovnih sastanaka posvećenih meditacijama za mir koje je dva puta nedeljno održavao u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
