Religija predstavlja zemaljski aspekt božanstvenosti koju otelovljuju Spasitelj Hrist, ili Šri Krišna, Gospod Buda i drugi. Ona predstavlja telo ili spoljašnju odoru njihove božanstvenosti. Telo ne može da potraje; samo će svest, unutrašnja božanstvenost koja se ispoljila i zauvek se ispoljava kroz Isusa Hrista, Gospoda Budu i druge trajati i trajati i trajati.
Ja snažno verujem da će ljudi, kad budu vršili religioznu službu u budućnosti, biti svesniji činjenice da mi pripadamo jednoj duhovnoj porodici. Nekada je i sama ta ideja bila previše za čovečanstvo. Sada smo bar u stanju da govorimo o tome. Pre pedeset godina reč „mir“ nije bila korišćena kao što se koristi sada; koristile su se druge reči. Ali, u poslednjih devet ili deset godina svi govore o miru. Iako jedna zemlja možda baca bombe na drugu zemlju, „mir“ je i dalje naša mantra! Doći će dan kad će se ne samo ostatak sveta smejati toj zemlji, već će čak i ta zemlja početi da se smeje sebi. Ona će shvatiti da samo govori o miru, a radi potpuno suprotnu stvar. Tada će ona pokušati da se ispravi.
Pretnja nuklearnog uništenja neće se nastaviti, jer će već za trideset ili četrdeset ili pedeset godina moć srca postati mnogo, mnogo jača. Postoji velika nada da će se politika najzad predati duhovnosti. Pojedinačne slučajeve smo već videli u istoriji – na primer, indijski kralj Šivađi. Najpre je radio na svoj sopstveni način, a kasnije se predao božanstvenosti. Prema tome, unutrašnji svet se budi. U nekim slučajevima u današnjem svetu, unutrašnja moć postaje istaknutija i življa spolja. Vi vidite kako danas Rusija pati u političkom svetu, ali u unutrašnjem svetu Rusija je probuđena. Unutrašnja moć i unutrašnje buđenje Rusije postaće veoma iznenađujuće i zapanjujuće.
(Na ovo pitanje Šri Činmoj je odgovorio tokom svoje posete Mjanmaru, 1995.)
