Sve zavisi od unutrašnjeg buđenja. Mi te sportove možemo da praktikujemo na prljav način. A opet, možemo da igramo apsolutno čiste utakmice, zahvaljujući našem jedinstvu sa drugim igračima. Obično, većina igrača želi da pobedi po svaku cenu. Oni ni najmanje neće oklevati da se posluže prljavom igrom. Isti ti pojedinci, kad uđu u duhovni život, zapitaće se deset miliona puta pre nego što primene prljava sredstva. U tome je razlika. Kad se jednom njihova svest probudi, oni će reći: „Neću nikakvu prljavu igru“. Njihova srca koja teže i njihovi životi koji se razvijaju neće im dopustiti da igraju prljavo. Pre nego što ljudi uđu u duhovni život, cilj je da se pobedi na svaki način – svim mogućim sredstvima. Potom, kad uđemo u duhovni život, mi dajemo sve od sebe da postanemo svesni instrumenti Boga. Ranije je naš cilj bio da budemo prvi i ništa drugo. Ali, sada mi otelovljujemo vrhunsku poruku Spasitelja Hrista: „Neka bude Volja Tvoja“.
Da se vratim na Vaše pitanje, to zavisi od razvoja svesti. Igra može da se praktikuje ispravno, sa uzajamnim poštovanjem i ljubavlju. A opet, ona može da se igra sa destruktivnim stavom od samog početka. U tom slučaju, ono što tu deluje je destruktivni um, a ne srce. Kad deluje srce, vi znate da niko neće svesno naškoditi nekom drugom. Ali, kad igrate umom, sve je podela i uništenje. Srce će igrati istu igru, ali sa drugačijim stavom.
Ako srca tih igrača izađu na površinu, oni će igrati na ispravan način. Onda će sigurno dobiti dodatnu radost od igre. U ovom trenutku, njih ne raduje igra kao takva. Njih raduje jedino kad pobede. Onda oni osećaju da su osvojili čitav svet. Kad izgube, osećaju da su izgubili čitav svet. Ovog trenutka oni su vlasnici sveta; narednog trenutka su oni koji su izgubili svet. Ali, ako smo tragaoci, ako volimo Boga, ako volimo istinu, kad igramo, sve će biti radost. To je kao kada se deca igraju; njih raduje sama igra. Ako dovedete dvadesetoro dece u predivan vrt, ona će se sve vreme igrati veoma srećno.
Odlomak intervjua koji je Šri Činmoj 10. decembra 1989. dao novinaru Marku Tajhu za članak koji je kasnije objavljen u časopisu Sports Illustrated
