Trebalo bi da osećate da je prošlost zaboravljena. Uradili ste nešto pogrešno. Ako gajite predstavu o krivici, ako nastavite da sebi govorite: „Uradio sam nešto loše, uradio sam nešto loše“, tačno je da ste iskreni. Ali, takva iskrenost i razmišljanje o vašim greškama ne pomaže. Da, uradili ste nešto loše. Ali, gajeći osećaj krivice ne stičete svetlost ili mudrost. Ako ste juče uradili nešto pogrešno, onda se danas potrudite da učinite pravu stvar, božansku stvaru.
Svaku sekundu možete da upotrebite bilo u božanske svrhe, bilo za nebožanske ciljeve. Dobro, prethodni minut upotrebili ste u pogrešnu svrhu. Sad upotrebite sledeći minut za neki božanski cilj! Ali, ako se osećate krivim zbog svojih prethodnih grešeka, onda će se pola vaše rešenosti da sada uradite ispravnu stvar izgubiti u tami, pa će samo pola moći da se upotrebi za vaš ispravan postupak. Zato mislite samo na dobru stvar koju činite u ovom trenutku. Tada će pozitivna snaga, odnosno snaga volje koju koristite da učinite ispravnu stvar, imatu svoju punu moć.
Ako se zadržavate na svojim lošim delima ili premišljate o njima, time samo nesvesno jačate svoju krivicu. Možda ćete pomisliti: „Ja se kajem“. Ali, zašto biste se kajali? Uradili ste nešto loše i spremni ste da se suočite sa posledicama. Dakle, vi ste junaci. Ako ste juče uradili nešto pogrešno, onda danas imate mogućnost da uradite ispravnu stvar. Usmeravajući svu svoju pažnju na ispravnu stvar, vi uvećavate svoju pozitivnu snagu.
Osećaj krivice, stalno osećanje prebacivanja sebi, nažalost, široko su rasprostranjeni u zapadnom svetu. Ako je moj Izvor Bog, Apsolutna beskrajna Svetlost, ako znam da sam potekao od Boga, onda se jednog dana moram vratiti mome Izvoru. Tokom mog boravka na zemlji imao sam neka nezdrava, netežeća i destruktivna iskustva. Sad moram da se otarasim tih nesrećnih iskustava i da u svom životu doživim ispunjujuća iskustva. A da to postignem, moram da se koncentrišem jedino na pravu stvar, božansku stvar koja će me ispuniti, a ne na stvari koje su mi bile prepreke na putu.
Na ovo pitanje Šri Činmoj je odgovorio u Američkom centru za studente i umetnike u Parizu, 14. novembra 1970. nakon predavanja koje je tamo održao.
