Problema ima svuda – u svakom pojedincu, u svakoj vlasti i u svakoj organizaciji. Kad se radi o rešavanju svetskih problema, obične osobe poput nas su bespomoćne. Ali mi nismo bespomoćni. Mi možemo da se nadamo; zapravo, imamo sva prava da se nadamo boljitku sveta. Iako obični pojedinci ne mogu da promene svet, ima nekih velikih ličnosti koje spadaju u drugu kategoriju. Sveti Otac i Majka Tereza, na primer, pravi su izvor inspiracije za milione i milione ljudi. Mahatma Gandi se bavio politikom; potom je prevazišao politiku i postao otac Indije. Kako je samo značajno on savetovao i prosvetlio Nehrua, Patela i druge! I predsednik Gorbačov nam je pokazao kako jedna osoba može da promeni lice i sudbinu čovečanstva. On je živi dokaz da pojedinac može biti jači nego cela vlast. Dakle, mi vidimo šta velike ličnosti mogu da urade.
A opet, iako su obični pojedinci bespomoćni, mi moramo da znamo da imamo pristup jednoj višoj moći koja je beskrajno snažnija nego bilo koja organizacija ili vlast. Ta moć, koja je u nama, je apsolutno najviša Moć. Moć koja deluje kroz vlasti i velike organizacija lako može biti pobeđena od strane te najviše apsolutne Moći, koja je sveprosvetljujuća i sveispunjujuća.
Postoji Bog Tvorac i Bog Tvorevina. Mi smo Bog Tvorevina. Ali, ako se molimo Bogu Tvorcu da promeni ili prosvetli umove onih koji upropašćuju zemlje ili velike organizacije, On to lako može da učini. Sada svetom vlada um – um koji hoće da dominira drugima i vlada drugima. Ali, ako se budemo molili Bogu da na površinu iznese srce čovečanstva, videćemo da je moć srca beskrajno jača nego moć uma. Zašto? Zato što se srce smesta poistovećuje sa drugima i prisvaja njihovu snagu kao svoju sopstvenu. Ako je sa jedne strane deset ljudi, šta tu može bilo koji snažan pojedinac? Na kraju mora da se preda, ma koliko da je snažan. To važi bilo da se radi o pojedincu, o vlasti ili nekoj organizaciji, zato što će moć jedinstva na kraju uvek pobeđivati na bojnom polju života.
Odlomak iz intervjua koji je Šri Činmoj dao g. Džonu Kernsu i gđi Niks Pikaso, dva istraživača koja su sarađivala sa Majkom Terezom na njenoj knjizi „Jednostavni put“. Intervju se odigrao u Ujedinjenim nacijama 14. jula 1995.
Pitanje u celini je glasilo:
Kad problemi izgledaju ogromni, a pojedinci veoma mali, kad izgleda da se problemi mogu rešiti samo u veoma širokim razmerama, intervencijama vlasti u širokim razmerama, šta pojedinac može da učini da doprinese svetskom miru?
