Ja se krajnje iskreno slažem sa oba gledišta. Prvo, moramo da poštujemo prirodu. Predsednik Gorbačov i drugi se izuzetno trude da sačuvaju Majku Prirodu. Ovde, tamo i svuda priroda se uništava, pa njihova organizacija Zeleni krst nastoji da očuva prirodu, da očuva okolinu. Priroda je izraz našeg unutrašnjeg života, našeg višeg života. Upravo iz prirode mi dobijamo sve dobre stvari – lepotu, smirenost, poniznost, jednostavnost i mnoge druge božanske osobine. Iznad svega, priroda je spontana. Kada razvijemo um, postajemo veoma komplikovani; ništa ne možemo da učinimo spontano. Priroda nam pomaže da povratimo svoju spontanost. Slično tome, priroda nam na milione načina pomaže da postanemo dobri građani sveta. Zato moramo da poštujemo prirodu i da je duboko uvažavamo.
Vaša drugo gledište je da nam je potrebna još razvijenija tehnologija da bismo zaštitili ljude od katastrofa. Ja se potpuno slažem i sa tom tvrdnjom. Nauka i tehnologija moraju da napreduju. Ali, oprostite mi, ma koliko da uznapredujemo sa našom naukom i tehnologijom, ako se priroda razbesni, ona neće pokleknuti pred našim naučnim i tehničkim dostignućima. Univerzalna priroda je beskrajno moćnija od naučnih dostignuća čoveka. Ta dostignuća, kažem vam, neće biti ravna Majci Prirodi, ako se ona razbesni.
Dakle, postoje dva pristupa: napredna tehnologija i naše poštovanje prema Majci Prirodi, kako se ne bi naljutila na nas i mučila nas podsticanjem prirodnih katastrofa. Dva pristupa koja ste pomenuli su apsolutno ispravna, ali ako mi dopustite, dodao bih još jedan pristup koji uopšte neće remetiti ove koje ste pomenuli. Taj treći pristup je molitva – molitva najvišem, najjačem, Onom najmoćnijem da nas zaštiti od svakog zla, od prirodnih katastrofa, ili od bilo čega i bilo koga.
Ako budemo mogli da primenimo sva ova tri pristupa istovremeno, velika je verovatnoća da ćemo izbeći prirodne katastrofe.
(Odgovor koji je Šri Činmoj dao 14. januara 2005. na pitanje koje mu je postavila Gaja, novinarka časopisa Pekinški naučni i tehonološki magazin)
