Najpre moramo da shvatimo šta je dovelo do te situacije. U drevnoj Indiji, nije postojalo odricanje od materijalnog života. Ljudi su u to vreme težili sintezi Materije i Duha i u izvesnoj meri su to i uspeli da postignu. Ali, postoji veliki jaz između te davne prošlosti i sadašnjosti.
U kasnijim periodima istorije Indije, sveci i proroci su došli do ideje da materijalni i duhovni život nikako ne idu zajedno, da ljudi moraju da se odreknu spoljašnjeg života da bi dosegli Boga. Zato je spoljašnji život bio zanemaren. To je dovelo do stranih osvajanja i mnogih drugih nevolja. Čak je i danas u Indiji veoma uobičajeno shvatanje da treba negirati materijalni napredak i lepotu. To je u velikoj meri razlog njenog stalnog siromaštva.
Ali, u Indiji danas ima duhovnih giganata koji osećaju da Boga treba ostvariti u Njegovoj potpunosti, da su Tvorac i tvorevina jedno i nedeljivo. Oni zagovaraju prihvatanje života, pravu potrebu za napretkom i savršenstvom u svim sferama ljudskog postojanja. Ovaj novi pristup je široko prihvaćen u savremenoj Indiji.
Danas je možda Indija siromašna, ali će ona brzo napredovati zahvaljujući njenoj novoj svesti i njenoj novoj težnji. Ona ne samo da ima velikodušno srce, već i moć da iznese svoju dušu na površinu i da je upotrebi da reši sve svoje probleme.
