Moja filozofija i vaša filozofija su iste: ljubav, ljubav, ljubav. Ako nekog volite, onda se nećete svađati i boriti sa njim. A ako i on voli vas, ko će se onda boriti? Ljudi se bore zato što nemaju mir u svojim srcima. Ako neko iznutra oseća da je slab, on pokušava da prikrije svoju slabost tako što pokazuje agresiju. On se trudi da pokaže koliko je jak.
Ako se iznutra osećam snažno, neću se boriti sa vama. A ako se vi osećate iznutra snažno, vi se nećete boriti sa mnom. Detence uštine svog starijeg brata ili ga udari. Zašto? Ono hoće da pokaže da je jače od starijeg brata. Stariji brat već zna da je mnogo jači od svog mlađeg brata. Zato, iz saosećanja, on oprašta svom malom bratu. On kaže: „Ne, neću da se tučem sa tobom“. Ako imamo mir, onda imamo i ljubav. A ako imamo ljubav, onda imamo mir. I zašto bismo se onda svađali i borili?
Kako stičemo taj unutrašnji mir? Ako činimo dobre stvari, mi postajemo dobri građani sveta. Možemo da čitamo duhovne knjige, ili da se molimo i meditiramo, ili da služimo svetu na neki način. Ako postanemo zaista dobri građani sveta, zar ćemo se onda boriti? Tad se pitanje borbe uopšte ne postavlja. Onaj ko voli Boga, onaj ko voli Alaha, neće se boriti. Mi se molimo Bogu četiri ili pet puta na dan da nas učini dobrim ljudima, da nam da radost, da nam da ljubav, da nam da mir. Ko bi se molio Bogu: „Bože, daj mi snage da uništim ovu ili onu osobu“?
Svi oni koji hoće da postanu dobri ljudi dele istu filozofiju: ljubav, ljubav, ljubav.
(Odgovor koji je Šri Činmoj dao u televizijskom intervjuu u Jogjakarti u Indoneziji, 6. januara 1988.)
