Svevišnji će nam nesumnjivo dati stvari koje su nam potrebne. Jedino, treba da znamo da postoje stvari koje su nam zaista potrebne, a postoje stvari koje samo zahtevamo ili želimo. Stvari koje su nam stvarno potrebne, koje su potrebne našoj duši, koje su potrebne našem srcu, uvek će nam biti date. Ove stvarne potrebe ne dolaze od nas; one u nas ulaze od Izvora, kao inspiracija. Zatim, kada ova inspiracija pokuša da se ispolji, ona postaje naše stvaranje, naše ostvarenje, naše dostignuće. Ali, sama potreba nam dolazi od Izvora u obliku inspiracije. Vaše unutrašnje potrebe će sigurno biti ispunjene. Ali, što se tiče stvari koje želite, ako ih dobijete, to će prouzrokovati velike teškoće. Ispunjavajući naše vitalne zahteve ili želje mi jedino uvećavamo naše teškoće.
Mi ponekad verujemo da mi mislimo na Boga više nego što On misli na nas, ali to je besmisleno. Takođe, ponekad verujemo da mi mislimo na sebe više nego što Bog misli nas. I to je besmisleno. Mi kažemo: „Bog je stvorio čitav svet, On mora da misli na bezbroj bića, a ja sam samo jedan delić. Kako On može da misli na mene ili zašto bi mislio na mene?“ Ali u ovom slučaju to nije tako. Bog ima sposobnost da stvori beskrajna bića, a ima i sposobnost da misli na baš svako od njih na Njegov neponovljiv Način. Moramo da shvatimo da On misli na nas beskrajno više nego što mi mislimo na sebe. Na kraju, mi smo Njegovi instrumenti; Bog nije naš instrument. Mi smo Njegovi instrumenti, pa je prirodno da On mora da misli na nas i brine o nama ako želi da nas usavrši.
