Slušao sam o Vama od mnogih, mnogih ljudi. Ko god mi govori o Vama, čini to sa velikim uvažavanjam i divljenjem, a ja lično osećam da je ovo što ste vi učinili izuzetno značajno za Ujedinjene nacije. Velika je privilegija za mene što sam Vas upoznao. Hoću da Vam kažem da Vas iskreno uvažavam i iskreno mi je stalo do onoga što činite za čovečanstvo.
U Tant Šri Činmoju 29. februara 1972, na njihovom sastanku u sedištu UN u Njujorku
Vi ste nadahnuli stotine ljudi ovde moralnim i duhovnim vrednostima koje su nam obojici izuzetno drage. Uvek ću se sa radošću sećati našeg susreta u Ujedinjenim nacijama“.
Pismo U Tanta Šri Činmoju, 10. april 1972.
„Šri Činmoj je uradio izuzetno značajnu stvar predstavivši ovu dramu jednostavnim jezikom, razumljivim čak i neupućenima. Njegovo naglašavanje osnovnih karakteristika budizma – samilosti, ljubavi, odricanja, mira – trebalo bi da navede na razmišljanje vođe ljudi i one koji predvode ljudsku misao, svuda u svetu… Moje je iskreno osećanje da jedino ako u praksi primenimo učenja velikih lidera relidija, a posebno što se tiče razvoja moralnih i duhovnih aspekata života, kao što je Šri Činmoj naglasio u ovoj drami – ljubavi, samilosti, tolerancije, filozofije „živi i pusti druge da žive“, smernosti i čak poniznosti – da ćemo jedino takvim pristupom biti u stanju da izgradimo onakvo društvo kakvo bismo želeli, uistinu moralno društvo, dostojno društvo, društvo u kome može da se živi, koje je cilj svih velikih religija…“
25. maja 1973, U Tant je ovako prokomentarisao premijerno izvođenje Šri Činmojeve drame „Sidarta postaje Buda“ u Njujorku
