Ako hoćemo da kontrolišemo um našom voljom, to će biti kao da tražimo od majmuna da nam ne smeta. Po samoj svojoj prirodi, majmun ujeda i štipa. Nemoguće je zaustaviti ga. Ali, mi možemo da na površinu iznesemo svetlost duše koja ima neograničenu moć. Kada je u spoljašnjem svetu neko superiorniji po snazi ili moći, on nastoji da kazni one koji mu smetaju. Međutim, u duhovnom svetu, svetlost duše i svetlost srca neće kazniti um.
Naprotiv, svetlost će se ponašati kao izuzetno saosećajna majka. Ona će izaći na površinu i pokušaće da preobrazi um. Ona će osećati, baš kao i majka, da je nesavršenost njenog deteta njena sopstvena nesavršenost. Srce će osećati tamu, nečistotu i mrak uma kao sopstvena ograničenja, a istrovremeno će moći da ponudi umu svoju svetlost – svetlost koju dobija iz duše. Moramo da koristimo višu moć, svetlost duše, da bismo kontrolisali um. Ako pokušamo da kontrolišemo um a da nismo odozgo spustili božansku Svetlost, nećemo uspeti.
