Budući da sam tragalac za istinom i zaljubljenik u Boga, osećam da će u bliskoj budućnosti ovaj naš svet imati obilje mira. Zašto? Zato što nam ništa drugo nam nije uspelo, ništa drugo nam neće uspeti; ali sada su nebrojena ljudska bića probuđena za činjenicu da je mir jedino rešenje za sve naše ljudske probleme. Taj mir ne dolazi iz našeg spoljašnjeg života, već duboko iz nas. Ne stičemo mir pričajući već postajući, postajući osobe koje će moći da inspirišu svet u celini.
Ova inspiracija dolazi od molitve i meditacije. Što posejemo na unutrašnjem planu, to postajemo na spoljašnjem planu. Ako se rano ujutru molimo, ako meditiramo, ako ponudimo dobre misli čovečanstvu, onda uspostavljamo osećanje jedinstva. Kada budemo u stanju da svesno i radosno uspostavimo jedinstvo sa čitavim svetom, ovaj naš svet će sigurno biti preplavljen mirom. Ranije su ljudi pričali o miru. Sada ga osećaju kao najveću potrebu duboko u svojim srcima.
Ja sam optimista. Bog Sveznajući, Svemogući i Sveprisutni stvorio je ovaj svet. Kad stvorimo nešto, osećamo da je naša obaveza da vidimo sreću i savršenstvo u našoj tvorevini. Kad umetnik nešto stvara, on nije zadovoljan ako mu njegova slika ne donosi zadovoljstvo. U umetnosti, u muzici ili u bilo kojoj našoj aktivnosti, mi uvek čeznemo za zadovoljstvom, a to zadovoljstvo dolazi od savršenstva. Slično tome, Sam Bog je stvorio ovaj naš svet. On oseća da Njegova tvorevina mora da bude savršena. Savršenstvo je veoma jednostavna reč u rečniku. Istovremeno, savršenstvo je pogrešno shvaćeno. Svako ima osećanje savršenstva shodno svojoj unutrašnjoj svetlosti mudrosti. Prema mom unutrašnjem ubeđenju, mojoj sopstvenoj spoznaji, savršenstvo je samoprevazilaženje. Savršenstvo nema utvrđen cilj.
Naše savršenstvo je u zadovoljstvu. Kad sam bio u vrtiću, želeo sam da idem u osnovnu školu. Onda, posle toga, želeo sam da idem u srednju školu, koledž i tako dalje. Samoprevazilaženje je savršenstvo, a u samoprevazilaženju dobijamo poruku radosti. Ljudi sad nastoje da prevaziđu sebe. Kako? Tako što duboko u osećaju da je mir apsolutno neophodan.
Šta se dogodilo u Černobilu? Užasna katastrofa. Šta se desilo? Neopisivo uništenje. Ali, moramo da znamo da nam to što se zadržavamo na tom događaju neće doneti nikakvo zadovoljstvo. Sada moramo da se okrenemo stvarima koje će nas prosvetliti i ispuniti nas da bi nam donele trajno zadovoljstvo. Šta nam može doneti radost? Šta nam može doneti ispunjenje? Naše neumorne molitve za bolji život, život većeg prosvetljenja. To je moja unutrašnja filozofija koju želim da podelim s vama.
Odlomak intervjua koji je Šri Činmoj dao ruskoj novinskoj agenciji Tass u Njujorku, 22. aprila 1991.
