Joga i život moraju da idu zajedno. Mi moramo da uđemo duboko u sebe da bismo otkrili duhovni život, ali ne negirajući pri tom materijalni život. Moramo da iznutra idemo ka spolja; mi ne možemo da zaronimo unutra ako prianjamo za vrednosti spoljašnjeg života. Nama je potreban unutrašnji život i u unutrašnjem životu će se naći beskrajna radost, mir i blaženstvo. Iz unutrašnjeg života, mi iznosimo na površinu naše unutrašnje, božanske osobine. Tada materijalni život može lako biti prilagođen.
Materijalni život, zapravo, ima pravi značaj samo kad ga podržava unutrašnji život. U današnjem svetu mi pokušavamo da odvojimo materijalni život od duhovnog života. U stvari, takve podele nema, ali, na nesreću, ljudi misle da čovek ili mora da prihvati materijalni život sa njegovim zadovoljstvima ili mora da bude potpuni asketa, tako da ne može biti kompromisa. To nije tačno. Materijalni život mora da se prihvati, ali ne u smislu totalnog popuštanja sebi. Materijalni život mora da se prihvati radi ispoljavanja naših božanskih, unutrašnjih osobina. Kroz materijalni život, mi ćemo morati da ispunimo poruku našeg unutrašnjeg života. Kako da to uradimo?
Čovek treba da nastoji da u svakodnevnom životu kombinuje i duhovni i materijalni život. On to može da učini pamteći nešto više ili dublje. Šta je to više i dublje? To je Bog, Božansko. Samo ako nam Bog pada na um pre bilo čega drugog, onda će Bog teći kroz sve, od duhovnog života do materijalnog života. Bog mora da bude na prvom mestu u našem životu, bez negiranja materijalnog života ili spoljašnjeg sveta. Ako Boga postavimo na prvo mesto, tad Bog, za naš račun, ulazi u spoljašnji svet, u materijalni svet. Ali, ako na prvo mesto postavimo materijalni svet, tad ne možemo da dosegnemo Boga, jer je pristup pogrešan. Polazeći od Boga treba da uđemo u materijalni život. Bog caruje u unutrašnjem životu i iz unutrašnjeg života moramo da Ga dovedemo u spoljašnji život. Tako se prilagavamo materijalnom životu i činimo ga jednim sa duhovnim životom.
