Pokušaj da osetiš jedinstvo sa svima. Kada to uradiš, odmah ćeš proširiti sopstvenu svest. Kada neko uradi nešto dobro, odmah treba da osetiš da si to ti uradio. Isto to treba da urade i drugi, kada ti uradiš nešto značajno. Uvek kada neki pojedinac uradi nešto dobro, ostali treba da osete da su njihovo svesno nadahnuće i težnja tom pojedincu omogućili da postigne uspeh. Ako uvek imamo stav timskog rada, bićemo u stanju da pobedimo ego
Ipak, ego koji se nadmeće ne treba pobrkati sa božanskim ponosom. Mi ponekad osećamo: “Ja sam Božiji sin, pa kako onda mogu da budem tako loš? Kako mogu da slažem? Kako mogu da budem neiskren? Ja sam Božiji instrument, pa kako onda ovako nešto mogu da radim?” To je takođe neka vrsta ega, ali ovaj ego nije izazivački i razoran ego koji nas nagoni da želimo da pobedimo svakoga, milom ili silom, i da nepobedivom superiornošću gospodarimo celim svetom. Božanski ego potiče od naše obožene svesti, od našeg unutrašnjeg jedinstva sa Bogom. Ako na božanski način osećamo da smo Božiji odabrani instrument, onda u našem životu ne može biti nebožanskog ega. To najpre treba da osetimo iznutra. Potom to treba da ispoljimo u našim delima.
Prema tome, kad god neko uradi nešto dobro, molim te, oseti da si to ti uradio. To uopšte nije pogrešno. Ti ne obmanjuješ sebe. Nemoj da misliš: “O, ja to nisam uradio. Ja se zovem tako-i-tako.” Tvoje ime je: Univerzalna Svest. Postoji samo jedno Biće i ono je beskonačno i sveprožimajuće “Ja”. Stoga, kada jedan stanovnik univerzuma nešto postigne, lako i s punim pravom možeš da tvrdiš da si ti to postigao, samo ako možeš da se poistovetiš sa Univerzalnom Svešću.
