U najvećem broju slučajeva mi nemamo predstavu o tome šta je Božja Volja. Um izbije ne površinu i kaže nam: „To i to je Božja Volja.“ Ali, ako zaronimo duboko unutra, mi vidimo da um sto posto greši. Čak i srce može da greši. A vital i fizičko uvek greše. Ali, ako čovek može da vidi dušu i razgovara sa dušom tokom meditacije, onda će nam duša reći: „Ovo je ispravno, ono je pogrešno“.
Um je kao učitelj u osnovnoj školi. Ima mnogo pitanja na koja učitelj u osnovnoj školi ne može da odgovori. Srce je kao profesor u gimnaziji. Potom dolazi duša, koja je kao profesor u višoj školi, i Svevišnji, koji je kao univerzitetski profesor. Um je veoma loš; on čini sve što može da bi nas sprečio da učimo od srca. On kaže: „Tek kad naučiš sve od mene treba da pređeš u naredni razred“. Tada, kad um vidi da je neko dobar učenik i da je spreman da ide u gimnaziju, on namerno obara tog učenika da bi ga duže zadržao. Potom, nakon nekoliko godina, učeniku se smuči; on oseća da nikad neće završiti osnovnu školu. To je trenutak kad mnogi, mnogi tragaoci odustaju od duhovnog života. Oni odustaju jer ih um navodi da osećaju da ne mogu ići čak ni u gimnaziju, a da i ne govorimo o višoj školi.
Mnogo puta učitelj-um ne zna odgovor, ali nas navodi da osećamo da ga zna. Na pitanja koja dolaze iz dubina našeg srca um nikad ne može da odgovori. Međutim, um nas navodi da osećamo da on zna sve. Zato nam on sve vreme daje pogrešne lekcije. Uprkos tome, um nam kaže: „Moji odgovori su savršeni, savršeni, savršeni!“ U svakom trenutku mi pravimo greške, jer smo umu poverili čitav svoj život.
Um želi da dobije radost na specifičan način. Um kaže: „To je jedini način. Ne postoji drugi način“. Kao diktator, um je rekao! Potom se pojave duša ili Učitelj i pokažu nam drugi način. Istog trenutka um kaže: „O moj Bože, to je nemoguće, nemoguće!“ Um drži jedna vrata otvorena i kaže nam da moramo da prođemo kroz ta vrata; on nam ne dozvoljava da vidimo druge puteve. Možda u velikom stanu ima mnogo vrata, ali nam um ne dozvoljava da ih koristimo; on ta vrata drži pod ključem. Ali, kad duša vidi da se očajnički trudimo da prevaziđemo um, tad ona otvara ova vrata i ona vrata za nas. To i ne morajuda budu vrata, ne! Kad duša otvori makar i novi prozor, kako smo samo tada srećni!
Kad nismo u stanju da izađemo izvan granica uma, potpuno smo uhvaćeni u zamku. To je kao da smo uhapšeni. Jedino što možemo da učinimo je da se molimo nekom da nas oslobodi, a taj neko je ili Učitelj ili Svevišnji. Nije važno kome se molimo, jer Milost Svevišnjeg takođe deluje u i kroz Učitelja.
Uvek govorim da ne može biti nijedne više molitve nego što je molitva Spasitelja Hrista: „Neka bude Volja Tvoja!“ Ali, ako seljak samo sedi u svojoj kolibi ponavljajući: „Neka bude Volja Tvoja“, nikad neće dobiti obilnu žetvu. Ne, seljak treba da izore svoje polje, dovede vodu i donese đubrivo i uradi ono što je potrebno. Tek tada, pošto je uradio ono što je mogao, ima pravo da kaže: „Neka bude Volja Tvoja!“
Tu molitvu treba da izgovorimo pošto smo učinili sve što iznutra osećamo da možemo da učinimo, tek pošto smo upotrebili sve sposobnosti koje nam je Bog dao. Tad možemo da kažemo: „O Bože, ti si mi dao sposobnost da to učinim i ja sam to učinio. Sad ne mogu da idem dalje, više ili dublje. Neka bude Volja Tvoja“. Tad Bog dolazi i daje nam mnogo veću sposobnost, iznutra i spolja.
