Ostvarenje Boga je najteži mogući predmet. Možemo reći da je to kao uspon na Himalaje, ne jedanput, već bezbroj puta. Milioni i milijarde ljudi žive na ovoj planeti, ali koliko ih se usudilo da se popnu na Himalaje? Najveći broj se ne usuđuje čak ni da pokuša; mi osećamo da nam je to nemoguće. Na sreću, mi ne moramo da opravdavamo svoje postojanje na Zemlji time što ćemo se fizički popeti na Himalaje, ali na unutrašnje planine svi moramo da se popnemo. Bog nijednom ljudskom biću neće dozvoliti da ostane neostvareno.
U spoljašnjem životu postoje mnoge prepreke koje moramo da prevaziđemo. Svakog dana u huci i buci života suočavamo se sa mnogim izazovima. Nije važno ako ne prihvatimo sve izazove. Ako, na primer, ne volimo sport, nije neophodno da igramo fudbal, ili da nastojimo da postanemo najbrži trkači na svetu. Ne moramo da učestvujemo u spoljašnjim trkama radi svoje evolucije ili radi svog individualnog rasta. Ali, čak i ako svesno ne učestvujemo u spoljašnjoj trci, moramo da znamo da se naš um uvek trka i trka besciljno – kao pobesneli slon. On ide tamo-amo, a istovremeno, on gradi čvrste zidove koji nas odvajaju od drugih.
Postoji takođe unutrašnja trka – ka našem unutrašnjem cilju. Hrišćani ga nazivaju spasenjem. Budisti ga nazivaju prosvetljenjem. Indusi ga nazivaju ostvarenjem Boga. Mi verujemo da će svaki pojedinac ostvariti Boga u svoj sopstveni posebni čas. Kad moj čas kucne, Bog će me neizostavno blagosloviti ostvarenjem Boga; kad vaš čas kucne, Bog će blagosloviti vas ostvarenjem Boga.
Ako je naš cilj ostvarenje Boga, onda je prvo i osnovno što je neophodno sa naše strane da se redovno molimo i meditiramo. A opet, mi moramo da znamo za šta se molimo. Da li se molimo Bogu za novac da bismo kupili jednu kuću, dve kuće, tri kuće? Ako imamo auto, da li se molimo za drugi auto ili treći auto? Ako se molimo Bogu da nas blagoslovi većim materijalnim posedima, onda smo još uvek u životu želja i ostvarenje Boga ostaje daleki vapaj.
Postoji drugi način, koji nazivamo životom težnje. U životu težnje, mi se molimo Bogu da nam da samo ono što nam je zaista neophodno, a ne ono što želimo. Najviši oblik molitve u životu težnje je da kažemo: „Bože, Ti znaš šta mi zaista treba. Ako je Tvoja Volja da me blagosloviš stvarima koje mi zaista trebaju, onda me u Svoj odabrani Čas blagoslovi tim stvarima. Ako ne želiš da mi daš ništa, to takođe zavisi od Tebe. Ja želim samo da Ti udovoljim na Tvoj sopstveni Način.“
Kad smo u svetu težnje, mi se molimo Bogu da nam da sposobnost da Njemu udovoljimo na Njegov sopstveni Način. Kad tako činimo, idemo pravim putem. Ostvarenje Boga dolazi u pravom trenutku, ukoliko smo hodali pravim putem. Zato, ako možemo da se molimo i meditiramo da udovoljimo Bogu na Božji sopstveni Način, sigurno će nam osvanuti ostvarenje Boga.
