Potreba za naklonošću nije loša, ali potreba za divljenjem stvara probleme. Svima nam je potrebna naklonost od Boga, naklonost od onih koji su nam dragi. Baš to međusobno davanje naklonosti je ono što nas drži živim. Bez majčine naklonosti nama je nemoguće da živimo. Ali bez divljenja možemo lako živeti. Nedostatak naklonosti od onih koji su nam dragi je jednostavno smrt. Ali ako nam se neko ne divi, nije bitno. Naklonost je u istoj kategoriji kao ljubav. Ali divljenje je drugačije. Kad nam se dive, može se desiti da istupi naš ego i da nas uništi. Ali kad nam je iskazana naklonost i kad smo voljeni, tad se naše božanske osobine povećavaju. Dakle, kad dobijate naklonost i ljubav ne morate da brinete. Ali kad dobijate divljenje, morate biti oprezni.
Ako želite da pobedite svoju potrebu da vam se drugi dive, morate osetiti da je divljenje kratkotrajno. Takođe morate znati da ljudi koji vam se danas dive možda to ne čine iskreno. Oni vam se dive iz svojih vlastitih razloga. Ili, treba da osetite vas to divljenje nikuda ne vodi, ono samo povećava vaš ego. A ako od nekog dobijate iskrenu ljubav, iskrenu naklonost, onda se vaše srce širi, vaša radost raste. Tako da tu potrebu ne morate da prevazilazite.
