Ja živim u svojoj zemlji, u svom vlastitom domu, a vi živite u svom domu. Držim svoj dom čisto i uredno, pa ako poželite da dođete, dočekaću vas kao božanske goste i pozvati vas da ostanete koliko god poželite. Ja takođe očekujem da i vi držite svoju kuću uredno i da me dočekate kad ja poželim da dođem i da vas posetim.
Svoju kuću sam izgradio prema mom iskustvu i mojim sposobnostima. I vi ste izgradili svoje kuće prema vašim sposobnostima, vašem talentu, vašoj težnji i vašoj odlučnosti. I sad su naša težnja, sposobnost i veština postali jedno. Mi idemo zajedno, ali vaša kuće ostaje vaša a moja kuća ostaje moja. Dok boravim u svojoj kući i volim svoju kuću, neću kritikovati i omalovažavati vaše kuće. Neću reći da je moja kuća daleko bolja od vaše. Smatraću da je moja kuća dobra za mene a da je vaša kuća dobra za vas. Kad dođe vreme, vi ćete posetiti moju kuću i videti kako izgleda, a ja ću posetiti vaše kuće. To znači da ćemo prihvatiti jedni druge i steći korist od međusobnih iskustava.
Kad pre svega volim svoju zemlju, onda moja stvarna snaga ljubavi nikad ne postaje ustajala, uvek se kreće, kreće prema Izvoru, koji je sveprožimajući. To je kao kad reka teče prema moru. Ako stvarno volim svoju zemlju, onda ću biti sposoban da volim i druge zemlje, jer ću voleći svoju vlastitu zemlju naučiti šta rodna zemlja znači za svoju decu.
Ako nešto stvarno volim, onda imam sposobnost da volim i nešto drugo. Ako stvarno volim svoje telo, jednog dana ću imati sposobnost da volim svoju dušu ili da volim svoj vital ili da volim neki drugi deo svog bića. Ali ako nemam ljubavi prema sebi, onda ne mogu voleti nikoga. Neću čak voleti ni Boga. Patriotizam je neka vrsta sposobnosti širenja. Danas volim svoju majku, sutra zavolim oca, pa prekosutra zavolim svoju braću i sestre. Onda, kad krenem u školu, zavolim nastavnika. Postepeno naučim da volim svoj grad, pa svoju oblast, onda svoju zemlju, i onda ceo svet. Međutim, počinjem tako što volim jednu stvar koja mi je vrlo bliska. Moja vizija kreće s tog mesta. Od majke idem do oca, onda do braće i sestara i tako dalje. Ali ako ne volim svoju vlastitu zemlju, kako da volim zemlju nekoga drugog? Ako stvarno volim svoju zemlju, onda postepeno, postepeno postajem sposoban da proširim svoju svest dok konačno ne zavolim ceo svet.
Božanska ljubav, istinska ljubav se širi i širi. Ona ima moć stalnog širenja. Ako stvarno volim svoju zemlju na božanski način, onda ću imati kosmopolitski pogled, voleću i druge zemlje. Ali ako stalno i namerno nastojim da svojoj zemlji nalazim mane, onda ću doći dotle da nastojim da nađem manu svom gradu i članovima svoje porodice, samom sebi i svemu što imam. Misliću da moj nos nije lep, da moje oči nisu lepe, da moje ruke nisu lepe i tako dalje.
Mi počinjemo tako što zavolimo nešto malo i postepeno naučimo da volimo ceo svemir. Za dete je majka ceo svemir. Onda, kako odrasta, postepeno se njegova vizija širi. To ne znači da manje voli svoju majku, već da je naučilo da postepeno u svojoj majci vidi ceo svet.
Isto tako, unutar tvoje zemlje vidiš postojanje svih drugih zemalja. Onda, ako voliš svoju zemlju, normalno je da ćeš voleti druge zemlje koje postoje unutar srca tvoje vlastite zemlje. U božanskim osobinama tvoje vlastite zemlje treba da vidiš i postojanje drugih zemalja, jer sve što je dobro, to je i prostrano, sve što je božansko, to je sveprožimajuće. A pošto je patriotizam dobar i božanski, on je prostran, on je beskonačan, on je sveprožimajući.
Iz knjige „Talasi plamenova“ deo 6
