Svaki pojedinac može podići standard svoje nacije. Ako jedna osoba u nekoj naciji teži, svest te nacije se podiže. Treba da znamo da je nacija kao telo koje je stvoreno od miliona ćelija. Ako jedna ćelija postigne nešto veliko, to je postignuće celog tela. Ako jedna ćelija postigne visoku svest, svest celog tela se popravi. U drugu ruku, ako jedna ćelija postane slaba, nemoćna, bolesna, onda je celo telo oslabljeno. Svest nacije je kolektivna pojava. Postignuće svake osobe uvećava postignuće nacije kao celine. Isto tako, svaka nacija bi trebalo da oseća da je grana kosmičkog drveta. Tekovina jedne određene grane je tekovina celog stabla.
Mi možemo postati savršeni jedino ako kao nacija pokušamo da prevaziđemo naša ograničenja, pa čak i naša postignuća. Kao što mi prevazilazimo svoja ograničenja i nadmašujemo svoja postignuća, tako osećamo da svesno ili nesvesno inspirišemo i druge nacije. Ako one žive u vitalu, biće ljubomorne na nas. Ali ako žive u srcu, onda će videti da i one takođe imaju sposobnost da urade isto što i mi. Iskrena nacija će videti i osetiti da se neka druga nacija uzdiže ili se uzdigla na visoki nivo zahvaljujući svom sopstvenom naporu, pomoću težnju da poboljša sebe. Iskrena nacija će se onda zapitati šta nju sprečava da dostigne taj nivo i videće da je to samo zbog nedostatka elana, zato što se nije trudila.
Neki ljudi kažu da neke nacije nisu dobile priliku. Hteo bih da kažem da to nije istina. Šta je prilika? Prilika je svesno prihvatanje prisustva unutrašnje božanstvenosti. Neka nacija može reći da je pala ili razočarala zato što nije imala jednake sposobnosti ili jednake prilike. Ali ja kažem da nije tako! Prilika dolazi odozgo, sposobnosti dolaze iznutra. Kako god, ta nacija nije iskoristila priliku, nije upotrebila sposobnost. U ovom svetu nijedna nacija ne može ostati nezadovoljena ili neispunjena ako iskreno teži, što će reći, ako njeni građani iskreno teže.
Moramo znati šta Bog želi od koje nacije. Bog želi da moje ruke rade, da moje oči vide, da moje uši čuju, da moj nos diše. Ako određena nacija zaroni duboko unutra, videće šta Bog želi da ona bude. Ako mogu postati to što Bog želi da postanem, onda će Bog biti više nego zadovoljan mnome. Ako Bog želi da budem mrav, onda će biti zadovoljan mnome samo ako postanem mrav, a ne ako postanem slon. Uloga i cilj svake pojedine nacije moraju doći tačno iznutra, od Boga. Ako mi, kao nacija, želimo da uradimo nešto za svet, onda hajde da zaronimo duboko unutra i da radimo ono što Bog želi, umesto da se takmičimo sa nekom drugom nacijom koja radi nešto sasvim drugačije. Ako kao nacija možemo da postanemo ono što Bog želi da postanemo, onda ćemo osetiti da smo ispunili svoje vlastito postojanje i ispunili Božju Božanstvenost i Božju Stvarnost. Ako hoćemo da se takmičimo, trebalo bi da se takmičimo sa svojim vlastitim neznanjem, sa svojim vlastitim ograničenjima i okovima. Trebalo bi da prevaziđemo sebe, svoja vlastita postignuća, a ne postignuća drugih zemalja. Ako kao nacija imamo slabosti, trebalo bi da pokušamo da postanemo snažni tako što ih prevazilazimo i usavršavamo. Ako smo bolesni, trebalo bi da se lečimo, a ne da zavisimo od druge nacije za lečenje. A svaka nacija ima sposobnost da bude apsolutno savršena zato što poruka savršenstva leži unutar svake nacije, seme savršenstva je posejano unutar svake nacije. Kao što je to slučaj sa svakim drugim semenom, i njemu treba vremena da proklija.
Nacija ima karmičku prošlost i kad se neko rodi u nekoj naciji ili živi u toj naciji, on učestvuje u njoj ili deli tu karmičku prošlost. Ta osoba takođe gradi karmičku budućnost te nacije. Tako da morate znati sledeće: ako je neka nacija nerazvijena, to nije zato što nije imala priliku, već zbog nedostatka težnje ili nedostatka u razvoju njenih stanovnika. Ako neka nacija ima određene dobre osobine ili dobru sudbinu, ili loše osobine ili lošu sudbinu, to je zbog svesti ljudi u toj naciji.
Šri Činmoj je odgovorio na ovo pitanje nakon jedne od meditacija koje je redovno održavao u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Pitanje u celini glasi:
Kad govorimo o naciji, govorimo o njoj kao da je osoba, ali nacija je sastavljena od hiljada i miliona ljudi na različitim nivoima svesti. Takođe, kad govorimo o naciji kao pojedincu to znači da i tu postoji takva stvar kao što je karmička prošlost. Kako da pomirimo ideju karme jedne nacije sa činjenicom da unutar nje imamo milione ljudi sa svojim vlastitim pojedinačnim karmama, ukoliko rođenje u okviru određene nacije nije deo pojedinačne karme?
(Preuzeto iz knjige „Talasi plamenova“ deo 2)
