Kako da naučimo sebe da volimo ljude koji nas povređuju, ljude koji su loši?

Veoma je teško da budete ravnodušni prema nekome ko vam je učinio nešto loše. Vaša trenutna reakcija biće da mrzite tu osobu. Ali, šta dobijate mrzeći tu osobu? Ne samo da ne dobijate ništa, već gubite nešto – nešto veoma slatko u vama. Zašto biste izgubili nešto veoma dragoceno zato što je neko drugi loš prema vama? U ovom svetu, treba da budete veoma mudri. Reći ćete da je ta druga osoba veoma loša i da vi morate da uradite nešto da je popravite. Ali, mržnja nije pravo sredstvo. Ako hoćete da upotrebite pravo sredstvo, najefikasnije oruže biće ljubav.

Možda mislite da ljubav nije dovoljno jako oružje, dok je mržnja poput oštrog noža. Nije tako! Moć ljubavi je beskrajno jača od moći mržnje, zato što, kad nekog volite, vi iznosite na površinu njegove božanske kvalitete. Tada će njegovi božanski kvaliteti izaći na površinu. Recimo da vam je neko učinio nešto nažao. Ako ga udarite, šta će se desiti? U vama postoji nešto što se zove savest i ta savest će vas gristi. Reći ćete: „Šta sam to učinio? Tačno, on je uradio nešto loše; ali sad sam ja učinio nešto još gore. Pa po čemu sam onda bolji od njega?“ Ali, ako toj osobi ponudite vašu ljubav, iznećete na površinu njene božanske kvalitete.

Rano ujutru, kad ustanete, molite se Bogu: „O, Bože, u Tvojoj tvorevini hoću da vidim samo dobre osobine u drugima. Ako su oko mene loše osobine, ili ako mi ljudi smetaju, molim te probaj da mi daš neophodno strpljenje da bih mogao da ostanem pun mira u mom spoljašnjem životu. Oni su mi učinili nažao, ali hajde da im ponudim moje strpljenje”.

Scroll to Top