Ako kažemo da su u vedsko doba ljudi bili duhovniji ili prosvetljeniji, to će biti žalosna greška. Stvar je u tome što nama pričinjava ogromnu radost da kažemo kako su naši preci bili veoma duhovni. Prošlost uzdižemo u nebesa. Ali sve moramo da smatramo duhovnim razvojem. Seme koje je posađeno u vreme Veda imalo je silan potencijal. Postepeno, postepeno je postalo drvo i sada cveta duhovnošću.
Ništa nije dotaklo najdublji bezdan. Sve se uzdiže, visoko, sve više, najviše. Ako stvari posmatramo sa svetlije strane, vedski proroci su se molili i meditirali. Oni su nam dali inspiraciju. Sada se na toliko mnogo mesta ljudi mole i meditiraju.
Kada ljudi ne teže, kada se svest snizi, to se zove kali juga. Ali želim da kažem, da li postoji neko vreme kada svest nije bila snižena? U vreme Mahabarate, pre pet hiljada godina, zbog čega je Šri Krišna morao da se bori protiv Kaurava? On Lično je tražio od Pandava da se bore protiv loših sila. Dakle, kao što vidite, čak i pre pet hiljada godina, u svetu su postojali nebožanski elementi. A da možete da budete svesni satja juge,Zlatnog Doba, videli biste da je i u to vreme na zemlji bilo bezbroj nebožanskih ljudi.
Naš cilj nije da gledamo unazad, da ulazimo u prošlost. Naš cilj je u budućnosti, u Večnom Sada. Juče sam puzao, a onda sam počeo da hodam. Nekoliko puta sam pao. Potom sam počeo da trčim. Hoće li mi pomoći da se setim da sam puzao? Neće. Jedino što će mi pomoći je misao: „Ja sam trkač. Hoću da budem još bolji trkač, hoću da budem izvrstan trkač“.
