Fizičku i vitalnu izdržljivost možemo usavršiti ako znamo da smo mi samo maleni bunar ili jezerce, a da je tik pred nama more Svetlosti i Blaženstva. Mi smo maleni, veoma mali i neprosvetljeni, tamni, nečisti, nesvršeni. A ispred sebe vidimo more neiscrpne Energije, neiscrpne Svetlosti, svega što je beskrajno.
Šta je sledeća stvar koju činimo? Mi naprosto skačemo u ovo more i smatramo ga sasvim svojim. U ovom trenutku mi smatramo svojim nesvršenost i sve ono što jesmo. Savršenstvo nam je savršeno strano. Čudno nam je sve što je dobro. Osećamo da je naše sve što je loše; to je ono što jesmo. Ali to je pogrešna predstava. Moramo da osetimo da prava stvar nije ono što smo sada, već je prava stvar ono što je pred nama. Baš to treba da prisvojimo kao svoje. A ako uđemo u nju i postanemo deo nje, lako je možemo prisvojiti. Ako prihvatite ovakav stav, automatski ćete usavršiti svoju fizičku i vitalnu izdržljivost.
