Otkrivanje života je jedna, a prihvatanje druga stvar. Kad kažemo „otkriti život“, to znači da zaronimo duboko unutra i otkrijemo našu intuitivnu spoznaju Boga. Mi govorimo o samospoznaji, ali samospoznaja i spoznaja Boga su ista stvar. Kad otkrijemo svoje pravo sopstvo, mi spoznajemo Boga, pošto je Bog postoji u našem pravom sopstvu. Mi kažemo da je život kratak period od pedeset ili šezdeset godina. Ali, to nije pravi život. Pravi život je postojao pre stvaranja. On je u svemu što je stvoreno a takođe i prevazilazi sve stvoreno. Pravi život prolazi kroz smrt i postaje beskrajna Večnost i večna Beskonačnost; to je pravi život.
Zato je „prihvatanje“ reč koju bih upotrebio za naše svakodnevne aktivnosti. Vrlo često nama se svet smuči, pa ga proklinjemo zbog svoje sudbine. Sad govorim o našem spoljašnjem životu, našem svakodnevnom bivstvovanju. Ponekad ljudi čak žele da se ubiju zato što se osećaju osujećeno; oni osećaju da ih je svet napustio i da je za njih postao prokletstvo, umesto da bude dar. Zato, u tom slučaju, ja kažem: „Ne, suočite se sa svetom, suočite se sa problemom“. Čim stupimo u život, javljaju se određeni problemi. Ali, sam život nije problem. Život je prilika da ostvarimo Boga ovde na zemlji. Umesto da to uvidimo, mi osećamo da je život samo gomila problema, hiljade i milioni. Zato kažem da treba da prihvatimo svet i da se izborimo sa svojim problemima. Ali, kada se radi o unutrašnjem životu, to nazivamo otkrivanjem, zato što treba da otkrijemo svoje pravo sopstvo, a to je Bog. Samospoznaja i spoznaja Boga su jedna te ista stvar. Kad govorimo o unutrašnjem duhovnom otkriću, to nazivamo samospoznajom.
(Odgovor Šri Činmoja na pitanje koje mu je postavio g. Kinones Vidal, voditelj programa radio-stanice WKAQ, Portoriko, 17. avgusta 1968)
