Pojam maya (iluzija) je u celini pogrešno protumačen na Istoku. Čak i danas, devedeset i devet posto ljudi će reći da je Šankara zastupao doktrinu da je svet iluzija. Ono što je Šankara hteo da kaže, ako sam u pravu, jeste: “Svet nije iluzija, ali ne smemo pridavati važnost prolaznim stvarima. Postoji nešto večno, pa zato neprestano i stalno i moramo nastojati da živimo u večnom, a ne u prolaznom”.
Danas, ili nedavno, možemo reći pre nekih osamdesetak godina, neki savremeni mislioci Indije došli su do zaključka, pošto su rasvetlili Šankarinu filozofiju, da on zapravo nije mislio da je svet kolosalna iluzija.
“Ne to, ne to,” uzvikivale su Upanišade, a Šankara je to ponavljao kao eho. Šta je, međutim, “to”? “To” je nešto što je konačno, nešto što nas sve vreme sputava. Zato su ljudi mislili da ćemo, ako napustimo ovaj svet, na nekom drugom mestu možda naći neki bolji svet. To je kao kada stojite na jednoj obali i mislite kako je druga obala bezbednija i prepuna radosti i blaženstva. A to nije istina.
Svaka osoba ima sopstveni put razumevanja Istine. Vi imate savršenu slobodu da je shvatite na svoj način. Koliko ljudi može da uđe u dublji smisao Istine? Neki smatraju da je svet iluzija, dok drugi osećaju da on nije iluzija. Žalosno je što ne vidimo ili ne možemo da vidimo svet u njegovoj potpunosti. Mi posmatramo Istinu svojom ograničenom svešću, ograničenim razumevanjem. Kada to učinimo, vidimo da svet nije ništa drugo do predmet neznanja. Osećamo da treba da uđemo u drugi svet, svet blaženstva i savršenstva.
Da se vratim na tvoje pitanje: Šankarin vrlo kratak zemaljski život bio je nabijen dinamičkom energijom. On je propešačio Indiju uzduž i popreko, propovedajući svoju filozofiju. Podigao je hramove na ključnim mestima u zemlji. Ono što je ponudio celom svetu bila je, zapravo, dinamička istina, a ne takozvana iluzija koju je svet veoma nategnuto povezao sa njegovim učenjima.
