Moraš da znaš razliku između nevezanosti i ravnodušnosti. Ove dve reči veoma često idu zajedno. Ako znaš ispravno značenje nevezanosti i ravnodušnosti, lako možeš postati savršenija. Pravo značenje nevezanosti nije odbacivanje. Nevezanost znači da ne prilazimo određenoj osobi na nivou na kome se odigrava određena situacija.
Recimo da se nešto desilo između tebe i tvoje majke. Ako priđeš majci na istom nivou na kome je njena svest ili tvoja svest, tada ne možeš da uneseš nikakvu svetlost u tu situaciju. Ali, ako si zaista nevezana u tom trenutku, ući ćeš u Srce Svevišnjeg sa njenim i tvojim merilima i obavestiti Svevišnjeg o čemu se radi. Reći ćeš: „Ja nju prosuđujem na osnovu mojih merila, a ona mene procenjuje na osnovu njenih merila. O Svevišnji, nudim Ti njena merila i moja merila. Sada nam Ti ponudi Svetlost i vođstvo. Obasjaj Svetlošću i mene i moju majku. Ne dozvoli da se ja direktno bavim mojom majkom, i neka se ona ne bavi direktno mnome. Jedino se Ti se bavi nama“. Kada se Svevišnjem obratiš na ovaj način, to se zove nevezanost. Tada automatski postaješ savršena i u spoljašnjem i u unutrašnjem životu.
A ako gajiš ravnodušnost prema tvojoj majci, ili tvoja majka gaji ravnodušnost prema tebi, to će biti velika, žalosna greška. Ako si ravnodušna prema nekom, a on uradi nešto dobro, ti odmah postaješ ljubomorna. Čak i ako kažeš: „Baš me briga da li moja majka radi nešto dobro ili ne“, ako ona radi nešto dobro, bićeš ljubomorna. A ako ne uspe u nečemu bićeš izuzetno srećna, iako kažeš da sa njom nemaš ništa. Isti će biti njen stav prema tebi.
Ravnodušnost je pogrešan pristup istini. U ravnodušnosti uvek postoji suptilna ljubomora; u ravnodušnosti postoji osećaj odvojenosti. Ali, kada pribegavaš nevezanosti, to znači da si već povezana sa nekim. Zato ovu povezanost ponudi onom Jednom koji ima sposobnost da te dovede u red i da te vodi. Svoj život činiš savršenim jedino kada priđeš Svevišnjem u svoje ime i u ime osobe za koju ne želiš da budeš vezana. Tada tvoj život postaje pesma stalnog savršenstva.
