Mi kažemo da je neko praktičan kad u svom spoljašnjem životu čini pravu stvar u pravo vreme. On misli i deluje na poseban način da ga drugi ne bi obmanuli i njegov spoljašnji život glatko teče. Ali, bez obzira koliko smo promućurni, koliko smo iskreni ili koliko smo svesni, ponekad smo u svom spoljašnjem životu na gubitku. Ne znamo šta da kažemo. Ne znamo šta da uradimo. Ne znamo kako da se ponašamo. Ili, uprkos tome što govorimo i činimo pravu stvar, sve ide naopako. Mi iskreno želimo da učinimo nešto ili postanemo nešto, ali ne možemo da to postignemo.
Zašto se to dešava? Dešava se zato što je naša spoljašnja sposobnost uvek ograničena našom ograničenom unutrašnjom svešću. Ali, ako smo praktični u našem unutrašnjem životu – to će reći, ako se molimo i meditiramo – onda ćemo imati bezgraničnu unutrašnju svesnost. Onaj ko ima unutrašnju svesnost, ima slobodan pristup beskrajnoj istini i večnoj radosti i on lako može da upravlja svojim spoljašnjim životom.
Unutrašnji život neprekidno nosi poruku istine i Boga. Gde je istina, tu je seme. Dozvolimo semenu da proklija i postane drvo. Kad drvo donese plod, videćemo kako se sposobnost unutrašnjeg sveta ispoljava u spoljašnjem svetu. Mi uvek rastemo iznutra, a ne spolja.
Bez obzira šta govorimo ili šta činimo u svom spoljašnjem životu, mi se ne približavamo svetlosti istine. Ali, ako najpre meditiramo, a potom delujemo i govorimo, onda činimo i postajemo ono pravo. Unutrašnji život i unutrašnja stvarnost moraju da usmeravaju spoljašnji život – a ne obrnuto. Životni dah spoljašnjeg života mora da dođe od unutrašnjeg života. Unutrašnja stvarnost mora da uđe u spoljašnji život; samo tada možemo biti zaista praktični u spoljašnjem životu.
(Opširnije o meditaciji i vežbama meditacije pogledajte na veb-sajtu www.meditacija.org)
