-uvid u odnos duhovnog učitelja i učenika –
„Zadatak duhovnog Učitelja je da svoje učenike navede da osete da je bez ljubavi i istine život besmislen i jalov. Najvažnije što duhovni Učitelj čini za svoju duhovnu decu je to što im daje svest o nečemu prostranom i beskonačnom u njima samima, a to nije ništa drugo do sam Bog.
Kao što su nam potrebni učitelji radi spoljašnjeg znanja – da prosvetle naše spoljašnje biće – isto tako nam je potreban duhovni Učitelj da nam pomogne i vodi nas u našem unutrašnjem životu, naročito na početku.
U protivnom će naš napredak biti veoma spor i nesiguran, a mi ćemo možda postati strašno zbunjeni. Imaćemo uzvišena iskustva koja uzdižu, ali im nećemo pridati odgovarajući značaj. Sumnja može da nam obuzme um, pa ćemo reći: „Ja sam samo običan čovek; kako, dakle, mogu da imam takvo iskustvo? Možda se samo zavaravam“. Ili, ispričamo sve svojim prijateljima a oni nam kažu: ‘Sve je to mentalna halucinacija. Mani se duhovnog života’. Ako je, međutim, tu neko ko zna šta je Stvarnost, on će nam reći: ‘Ne budi lud. Iskustva koja si imao su apsolutno stvarna’. Učitelj će ohrabriti i nadahnuti tragaoca i daće mu odgovarajuće objašnjenje za njegova iskustva. Isto tako, ako tragalac negde u svojoj meditaciji greši, Učitelj će biti u stanju da ga ispravi.
Zašto bilo ko ide na fakultet kada može da uči kod kuće? Zato što oseća da će dobiti stručnu poduku od ljudi koji dobro poznaju predmet. Znate da je bilo malo, veoma, veoma malo istinskih ljudi od znanja koji nisu učili na univerzitetu. Izuzetaka ima, to je tačno. Bog je u svima, pa ako tragalac oseća da mu ne treba ljudska pomoć, sasvim je slobodan da oproba svoje sposobnosti. Ako je, međutim, čovek mudar i želi da do svoga Cilja trči umesto da samo posrće ili hoda, onda Guruova pomoć sigurno može biti od velikog značaja.“ – Šri Činmoj
