– knjiga pripovetki –
Prvo izdanje: Agni Press, 1974.
Odlomak iz knjige:
Mentorova mačka
„Možeš li nam ispričati još neke priče o svom mentoru?“ pitali su učenici.
Učitelj se osmehnuo. „Kada sam rekao da mi je on mentor ili da sam taj mladić zapravo ja u mojoj poslednjoj inkarnaciji? To znači da ste pročitali moje misli; imate i okultnu moć. U redu, dozvolite mi da vam ispričam priču o mentorovoj mački.
„Kao što sam vam mnogo puta rekao, ako volite nekoga, morate voleti njegovu mačku, psa, vevericu, sve. Mladić iz prethodne priče je čak morao da voli psa svog mentora, koji je bio nepodnošljiv. Ali pošto je mentor zadržao ovog psa, šta je mladić mogao da uradi? Mentor je imao i mačku, čije zdravlje je stvaralo probleme. Mladić je isprobao sve vrste lekova na njoj, ali činilo se da nijedan lek ne može da izleči mačku. Ali Bog zna koliko je mentora imao ovaj mladić. Otišao je kod drugog svog mentora koji je bio homeopata da nabavi lek za mačku.
„Mladiću je bio izuzetno drag i ovaj drugi mentor. Pošto je bio praktičar homeopatske medicine, uvek je mnogo kritikovao alopatsku medicinu. I mladić se uvek slagao s njim. Bio je ‘da-čovek’. Ovo dvoje su dostigli vrhunac međusobnog uvažavanja. Ako bi neko rekao da mladićevo pisanje uopšte nije dobro, taj mentor bi uzeo debelu knjigu i bacio je na kritičara. Bio je izuzetno naklonjen mladiću. Mladić je plivao u moru ljubavi ovog mentora.
„Ali čak ni homeopatski lek nije delovao. Mladić je znao da će mačka uginuti, ali šta je mogao da uradi pošto je ovo bilo suđeno? Ipak, nije imao srca da kaže svom mentoru da će mačka uginuti. Uvek je govorio: „Ne brini, ne brini“, baš kao indijski lekari. Čak i ako pacijent umire, oni do poslednjeg trenutka govore: ‘Oh, on će sigurno biti izlečen za dan, dva, čak i ako pacijent umire, reći će: ‘Da,’ njemu je sve bolje…
