Molim vas, odsad pokušajte da osetite da postoji Neko ko od vas ne želi ništa drugo osim radosti. Postoji Neko ko želi da vi stalno plivate u Moru Radosti i Blaženstva. Ako možete da ostanete u radosti – ne mislim na spoljašnju radost od odlaženja na razna mesta, druženja sa ljudima i kupovanja stvari – već ako budete mogli da steknete pravu radost i unutrašnje ispunjenje, onda ćete automatski imati veru u Boga.
Kad smo zabrinuti ili kad se plašimo nečega, mi odmah pokušavamo da stvorimo neku vrstu samonametnute vere u Boga. To nije prava vera. Kad smo u opasnosti, mi govorimo: „Bože, spasi me, spasi me!“ Ali, to govorimo samo da bismo izbegli opasnost. To je bekstvo. Takva vera nije trajna. Sve je u čoveku, i radost i ispunjenje. Ali, ko je vlasnik tog unutrašnjeg ispunjenja? Bog. Mi smo samo Njegovi posvećeni instrumenti. Kad osećamo da je spontana unutrašnja radost neodvojivi deo našeg života, i kad osećamo njen izvor, onda možemo da imamo veru u Boga, vlasnika beskrajne Radosti. Od sada, molim vas, nastojte da osetite svoju unutrašnju radost, pa će vam vera doći spontano.
