„Kada u spoljašnjem životu razgovaramo sa ljudima i razmenjujemo ideje, mi stičemo neku vrstu radosti. Ali, to nije prava radost; to je samo jedna vrsta zadovoljstva. Prava radost je nešto veoma snažno, duboko i ispunjujuće. Unutrašnja radost je uvek retka pojava, jer ljudi ne vape za unutrašnjom radošću u svom životu. Većina nas živi u svetu želje. Nemamo vremena da zađemo duboko u sebe. Od dvadeset i četiri sata svakog dana, mi osećamo da nemamo čak ni minuta vremena da uđemo duboko u sebe da bismo stekli unutrašnju radost. Unutar nas je prostrano polje. Poput ratara, mi treba da izoremo to unutrašnje polje, a kada ga izoremo, treba da posejemo seme naše težnje, seme naše brige za unutrašnji život. Kada iskreno prihvatimo unutrašnji život, otprilike posle nekoliko meseci ili godinu dana, počećemo da stičemo pravu unutrašnju radost.“ – Šri Činmoj
