Nemoj da misliš na svoju starost. Zamisli da je tvoj život kao staza duga dvadeset i šest milja, kao jedan maraton, i onda je podeli na četiri ili pet faza. U početku, recimo dvadesetak godina, učio si i učio i učio. Potom, u drugoj fazi, učio si, ali si istovremeno i delio svoju mudrost sa drugima. Sada si u trećoj ili četvrtoj fazi. Dakle, treba da vidiš šta bi mogao da uradiš sa dvadeset godina, šta sa pedeset, a šta sa šezdeset. Nemoj da misliš da je ono što si radio sa dvadeset godina mnogo važnije od onoga što radiš sa šezdeset godina. Kada ti je bilo dvadeset godina, Bog je pomoću tebe imao iskustvo Sebe kao velikog učenika. Potom je imao iskustvo Sebe kao profesora u razvoju. Kada si napunio četrdeset, Bog je u tebi i kroz tebe doživeo nešto sasvim drugačije. U šezdesetim, On opet doživljava nešto drugo.

To je prava igra. U ovom trenutku, Bog u tebi i kroz tebe igra jednu određenu ulogu. Kroz nekoliko godina, u istoj Kosmičkoj Predstavi, On može da zaigra neku drugu ulogu. Pose još dvadeset godina, može opet da zaigra neku novu ulogu. Mi strašno grešimo kada osećamo da uloga koju Bog igra pomoću nas kada nam je pedeset ili šezdeset godina ponekad nije isto toliko važna kao uloga koju nam je dodelio da igramo kada nam je bilo dvadeset. Moramo da osećamo: koju god ulogu da Bog igra kroz nas u dvadesetim, četrdesetim ili šezdesetim, ta uloga je podjednako važna. Za Njega šezdesete nisu starost. Posle osamdeset ili čak sto godina, kada budete otišli na drugi svet, videćete da On i dalje igra Svoju ulogu u vašoj duši.

Um ne treba da se koristi nikada, ni u kom slučaju. Ukoliko koristite um, gotovi ste. Kada vam je deset godina, um će vas navesti da osetite da ste ste stari kao da vam je devedeset! Samo mislite kako u određenoj fazi svog života treba da uradite nešto. Potom, posle deset ili petnaest godina, treba da uradite nešto drugo. Neprestano počinje nova igra, nova uloga koju treba da odigrate. Svaki put kada dobijete neku novu ulogu, morate da je odigrate dobro. Kada budete postali veliko drvo, tada vam dolazi i više odgovornosti. Drvo mora da daje toliko mnogo, toliko mnogo. U početku pod drvetom može da boravi samo jedan hodočasnik. Kasnije tu može da dođe i ostane mnogo ljudi. Konačno, drvo treba da oseti odgovornost za pružanje senke, zaštite i utočišta mnogima. Što se više budete uspeli, to više utočišta, zaštite i prosvetljenja morate da dajete drugima. Po ljudskim merilima starosti, možda će vam biti samo šezdeset ili sedamdeset godina, ali u smislu božanske svetlosti i božanske mudrosti postaćete stotinama i stotinama godina stari.

Kada je u pitanju svetlost, tu nema nikakvih zemaljskih godina. Svetlost, blaženstvo, mir i tome slično, ne pripadaju zemaljskom kalendaru. Oni potiču od Beskonačnosti, ostaju u Beskonačnosti i zauvek će biti u Beskonačnosti. Moramo da se svesno potrudimo da se prerastemo u tu Beskonačnost. Reka našeg života teče, teče, teče i uliva se u okean. Nemojte da smatrate da je reka života nešto što može da se podeli na godine. To je tok jedinstva koji ide ka beskrajnoj Svetlosti. Važno je da ne koristite um kada se na vas spuste godine. Koristite jedino srce. Samo recite: „U ovom trenutku, moram da cvetam na ovaj način. Ranije sam morao da cvetam drugačije. Kroz nekoliko godina, moraću da cvetam na potpuno drugačiji način.“ Svaki trenutak ima svoju izuzetno značajnu lepotu. Kada dođe vreme, kada se cvet vašeg života potpuno rascveta, moći će da pruži čovečanstvu mnogo više radosti i mirisa i da mnogo više pomogne tragaocima koji iskreno teže.