Kada nas uhvati nestrpljenje, mi slabimo svoje nerve. Biti revnostan i biti nestrpljiv nije isto. Mi možemo da budemo veoma radi da nešto učinimo, ali kada postanemo nestrpljivi, javlja se nervoza. Najbolje je da uvećamo svoju revnost da učinimo nešto, mada ako se pojavi bilo kakvo osećanje nestrpljenja, ono uništava našu čistu radost. Smesta se javlja nervoza.

Kada smo nestrpljivi da nešto učinimo, ponekad se služimo i niskim sredstvima. Sa druge strane, revnost je nešto zaista božansko. Zato treba da budemo uvek revnosni, revnosni, revnosni. Revnost će nas automatski držati svesnim našeg cilja.
Ako je prisutna revnost, prava revnost, onda se Božija Milost spušta spontano i bezuslovno. Zato je najbolje da budemo uvek revnosni, revnosni da učinimo nešto dobro, božansko, prosvetljujuće i ispunjujuće.