Te dve stvari moraju ići uporedo. One su kao lice i naličje istog novčića. Duhovnost znači unutrašnji napredak i spoljašnji napredak, ili, može se reći, unutrašnji napredak i spoljašnji uspeh. Samo kad je spoljašnji uspeh zasnovan na unutrašnjem napretku, taj spoljašnji uspeh neće sniziti našu svest. U suprotnom, ponos i oholost će nas sigurno odvesti u pogrešnom pravcu. Ali, ako je duhovnost prisutna duboko u nama, osetićemo da ono što činimo, činimo da bismo ispoljili Božju Svetlost u nama i kroz nas. Tada nas naše spoljašnje ispoljavanje - naše nesebično služenje čovečanstvu - neće odvesti u suprotnom pravcu, jer je duhovnost u njegovoj osnovi. Duhovnost i spoljašnji život, sa svojim raznovrsnim delatnostima, moraju ići zajedno. Mi ih ne možemo odvojiti. Ako ih odvojimo, bankrotiraćemo i u unutrašnjem i u spoljašnjem svetu.

Nekada su indijski mudraci, svamiju, sveci i duhovne ličnosti želeli da žive u pećinama Himalaja, da bi se molili i meditirali. Ali, ti dani su prošli. Ako hoćemo da prihvatimo Boga Tvorca, onda takođe moramo da prihvatimo i Boga tvorevinu. Duhovne figure iz drevne prošlosti želele su da prihvate samo Boga Tvorca, ne i tvorevinu. One su rekle: "Hajde da se popnemo visoko i ostanemo na vrhu Himalaja".
Ali Bog kaže: "Ako Me zaista volite, onda treba da siđete dole zarad jadnog čovečanstva, zarad ljudi koji su u podnožju planine, i služite ih svojom svetlošću, svojim blaženstvom, svojim mirom - bilo čime što ste postigli. Ako hoćete da se popnete gore, Ja sam tu da vam dam svetlost i blaženstvo, ali ja hoću da ih podelite sa čovečanstvom".

Zato je danas naša filozofija prihvatanje života, a ne odbacivanje života. Ako danas odbacimo svoje telo, ako ne obraćamo pažnju na njega, onda ćemo sutra odbaciti životnu energiju, narednog dana um, a dan nakon toga srce. I šta ćemo onda imati? Ništa. Ali, ako prihvatimo život, tada, ako je nešto pogrešno u našem telu, nastojaćemo da ga usavršimo. Ako je nešto pogrešno u našem vitalu ili umu, nastojaćemo da ih usavršimo. Ako nešto nije u redu sa našim vitalom ili umom, ako imamo ljubomoru ili nesigurnost ili druge prepreke, nastojaćemo da prevaziđemo te stvari. Na taj način ćemo usavršiti sebe. Samo tada možemo postati odabrani instrumenti Boga - ne negirajući, već prihvatajući svet takav kakav je, a potom preobražavajući svet.