O koncentraciji



Zašto bi trebalo da se koncentrišemo i meditiramo na srce umesto na um?

Pre nego što se koncentrišete na srce ili bilo šta drugo, samo nekoliko minuta razmislite o umu, ne dozvoljavajući umu da misli na bilo šta. Odvojite sebe od uma i posmatrajte um. Pogledajte šta je on uradio za vas i da li ste zaista zadovoljni njegovom sposobnošću. Um vam je dao mnoge stvari, ali, da li u duhovnom životu vredi imati te stvari ili ne? U običnom ljudskom životu um je od vrhunskog značaja. Bez njega ne bismo mogli da pravilno funkcionišemo. Ali, ako uđete u duhovni život, videćete da većina onoga što vam daje um predstavlja samo informaciju, a ne prosvetljenje. Velika je razlika između te dve stvari. Vi čitate knjige i pričate sa ljudima i od njih dobijate mnogo informacija. Ali, gde je prosvetljenje? Možete da pročitate stotine stranica ili da razgovarate sa stotinama ljudi, ali nećete dobiti prosvetljenje. Zato, kada pomislite na ono što vam je um dao, pomislite istovremeno i na ono što vam je najviše potrebno, pa ćete videti da um nije ispunio tu potrebu. Pošto vas je vaš um razočarao, zašto biste se na njega koncentrisali?

Kada se jednom potpuno razočarate u ograničenu sposobnost uma, postaće vam moguće da se koncentrišete na srce. Sve dok imate ogromnu veru u svoj um, um koji komplikuje i zbunjuje sve, bićete osuđeni na razočaranje u meditaciji. Obični ljudi misle da je komplikovanje mudrost. Ali, duhovni ljudi znaju da je komplikovanje opasno. Bog je veoma jednostavan; Svetlost je veoma jednostavna. U našoj jednostavnosti i iskrenosti boravi stvarna Istina, a ne u komplikovanosti. Komplikovanost je sama po sebi uništenje.

Ako meditirate u umu, moći ćete možda da meditirate pet minuta, a od tih pet minuta, možda ćete jedan minut meditirati veoma snažno. Nakon toga ćete osetiti da vam je čitava glava napeta. U početku stičete radost i zadovoljstvo, a zatim ćete možda osetiti kao da je sve gola pustoš. Na pet minuta dobijete nešto, ali ako biste hteli da odete dalje od toga, možda nećete osetiti ništa. Ako meditirate u srcu, doći će dan kada ćete početi da se osećate zadovoljno. Ako meditirate u srcu, onda meditiratena mestu gde prebiva duša. Istini za volju, svetlost i svest duše prožimaju čitavo telo, ali postoji posebno mesto gde duša boravi većinu vremena, a to je srce. Ako želite prosvetljenje, ako je vaš krajnji cilj prosvetljenje, prosvetljenje ćete dobiti od duše koja je u srcu. Kada znate šta hoćete i gde da to nađete, razumna stvar je da odete na to mesto. Inače, biće to kao da si otišli u gvožđaru po povrće. Ako se koncentrišete na um, bićete obeshrabreni i razočarani. Nećete dobiti to što tražite jer ste otišli na pogrešno mesto.

Zar nije neophodno prvo kontrolisati um da bi se primila božanska Svetlost?

Ako hoćemo da kontrolišemo um našom voljom, to će biti kao da tražimo od majmuna da nam ne smeta. Po samoj svojoj prirodi, majmun ujeda i štipa. Nemoguće je zaustaviti ga. Ali, mi možemo da na površinu iznesemo svetlost duše koja ima neograničenu moć. Kada je u spoljašnjem svetu neko superiorniji po snazi ili moći, on nastoji da kazni one koji mu smetaju. Međutim, u duhovnom svetu, svetlost duše i svetlost srca neće kazniti um.

Naprotiv, svetlost će se ponašati kao izuzetno saosećajna majka. Ona će izaći na površinu i pokušaće da preobrazi um. Ona će osećati, baš kao i majka, da je nesavršenost njenog deteta njena sopstvena nesavršenost. Srce će osećati tamu, nečistotu i mrak uma kao sopstvena ograničenja, a istrovremeno će moći da ponudi umu svoju svetlost – svetlost koju dobija iz duše. Moramo da koristimo višu moć, svetlost duše, da bismo kontrolisali um. Ako pokušamo da kontrolišemo um a da nismo odozgo spustili božansku Svetlost, nećemo uspeti.

Šta podrazumevaš pod koncentracijom?

Koncentracija je javna tajna usredsređivanja čovekove pažnje na neki predmet ili osobu da bi se ušlo u njih i da bi se čovek poistovetio sa tim predmetom ili osobom. Krajnja faza koncentracije je otkrivanje i pokazivanje skrivene krajnje istine u predmetu koncentracije. Ne možemo ni da zamislimo šta sve koncentracija može da učini u našem svakodnevnom životu.

Kakav objekat je najbolji da na njega upravimo pogled da bismo se koncentrisali?

To zavisi od svakog pojedinca. Nekim ljudima je lakše da pogledaju plamen sveće i koncentrišu se na njega, dok je drugima lakše da gledaju neki lep cvet. Treći, opet, više vole da gledaju Sunce na izlasku i koncentrišu se na njega. Zato, ako nekog iznutra raduje da se koncentriše na neki određeni predmet, on bi trebalo da se koncentriše baš na taj predmet kako bi postigao svoj cilj.

Možemo da se koncentrišemo u bilo kom trenutku, na bilo kom mestu, u bilo kom položaju; to ne mora da se radi sedeći. Kad nas unutrašnje biće primora da se koncentrišemo, mi se koncentrišemo. Nema utvrđenog pravila da bi trebalo da se koncentrišemo dok stojimo ili sedimo u položaju lotosa. Kad nas unutrašnje biće nadahne, mi težimo, a ta težnja se može izraziti bilo u obliku koncentracije, bilo u obliku meditacije.


Sri Chinmoy

  • Sri Chinmoy
  • Sri Chinmoy
  • Sri Chinmoy
  • Sri Chinmoy

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 29